Neko gaji ovce i koze, neko svinje ili krave, a Zrenjaninac Radivoj Rajko Olćan 20 godina uzgaja nojeve. Na obodu grada, na parčetu zemlje, podigao je farmu na kojoj borave ove egzotične ptice.
– Htio sam da radim ono što ne radi niko drugi i da imam nešto što nemaju drugi. Nisam za obične stvari, to mi je dosadno. Volim izazove, da istražujem, da učim, i to mi je zabavno. Tako sam, prije dvije decenije, otkrio nojeve. Uopšte nije bilo lako. Prvo, ne da vas niko ne razumije, nego vam i kaže da niste čitavi. A drugo, učio sam u hodu, pa je bilo uspona i padova, kredita, ulaganja bez vraćanja. Prošlo je dosta vremena dok nisam došao do toga da budem svoj na svome – priča Olćan.
On je odlučio da mu zarada od nojeva budu jaja i pilići. Da bi se iz nojevih jaja izlegli pilići, morate da imate poseban inkubator. Sagovornik Dnevnika objašnjava da običan, onaj za piliće, proizvodi previše vlažnosti. A za nojeva jaja je potrebna suva mikro klima, kao u Sahari.
– Drugar mi je za 500 EUR napravio inkubator koji na tržištu košta deset puta više. Jaja prvo moraju da odstoje 10 – 11 dana, onda idu u inkubator i tamo provedu 40 dana. Posljednja dva dana se prebacuju u valjaonik i onda se izleže pile noja. Mada, meni se dogodilo da u, kako ja kažem, zatvorskim uslovima, na farmi, ženka noja legne na jaja, što je baš retko – priča Olćan.
Кad se to dogodi, ženka leži na jajima danju, a noj noću. Da od pileta postane noj od 120 kilograma potrebno je godinu dana, ali tek sa tri, četiri ili pet godina nojevi dožive polnu zrelost. Nojevi su, kaže Rajko, kod njega kao u vrhunskom hotelu.
– U pustinji noj jede šta nađe, poneku travku, skoro ništa. Ovdje svaki dan dobije kukuruz, tritikale, ovas, djetelinu, suvu i zelenu, vitamine i minerale. Najvažnije je da u hrani nojevi dobiju dovoljno celuloze. Oni se instiktivno prejedaju, jer u pustinji ne znaju kada će naići na sljedeći obrok. Hranu vare 40 sati i to prvo u mišićnom želucu, u kom se nalazi 1,5 kilograma kamenčića, koji tu hranu drobe i melju. Onda tako samljevena hrana odlazi u žlezdasti želudac sa enzimima – objašnjava sagovornik Denvnika.
Nojevi su izuzetno korisne životinje, dodaje on. Meso im je ekstra kvalitetno, nije masno i idealno je za dijabetičare ili kardiovaskularne bolesnike, koji kad jedu meso noja, kao da jedu šargarepu.
– Ako me pitate koliko je isplativo, reći ću ovako. Jedan noj, ako sve od njega prodaš, košta kao dva bika, a ne traži ništa. Hranu jednom dnevno, vodu i malo brige, da paziš da ne pobjegne. A znate koliko posla ima oko jednog bika – nastavlja Rajko.
Od jednog noja težine od 100 do 120 kila dobije se 30 do 35 kilograma čistog mesa. Cijena kilograma je 25 EUR. Tu su i perje i čuvena mast od noja, apotekarska, koja se po kilogramu plaća i do 100 EUR. Nojevo meso je, inače, i na meniju kod Olćanovih.
– To je izuzetno kvalitetno meso, ima ukus kao teletina. Najviše volim supu od noja. Poslije toga, rinflajš, krompir i sos, čisto uživanje. Zna to onaj ko je probao – završava priču Radivoj Rajko Olćan.