Foto: Profimedia
Abelova nagrada za matematiku prvi je put dodeljena ženi, Amerikanki Karen Uhlenbek, stručnjakinji za parcijalne diferencijalne jednačine, saopštila je Norveška akademija nauka.
“Karen Uhlenbek dobitnica je Abelove nagrade za 2019. godinu za rad na području geometrijske analize i teorije merila koja radikalno menja ‘atmosferu’ u matematici”, rekao je predsednik odbora Abelove nagrade Hans Munte-Kas.
“Njene teorije unele su revoluciju u dosadašnje shvatanje minimalnih površina, poput onih koje formiraju mehurići sapuna, kao i shvatanje opštih problema minimizacije u većim dimenzijama”, pojasnio je.
Karen Uhlenbek (76) je gostujuća naučnica na Univerzitetu Prinston i profesorka na Institutu za napredna istraživanja (IAS) u Sjedinjenim Državama.
Uhlenbek, rodom iz Klivlenda, “razvila je alate i metode globalne analize, koji će od sada biti deo alata svakog geometra i analitičara “, ističe se u objašnjenju Norveške akademije nauka.
Treba istaći i da je naučnica među vodećim kad je reč angažman na rodnoj ravnopravnosti u nauci i u matematici.
Abelova nagrada prvi je put dodeljena 2003. godine na osnovu predloga norveške vlade, s obzirom na nepostojanje Nobelove nagrade za matematiku.
Naziv je dobila po norveškom matematičaru Nilsu Henriku Abelu (1802-1829), a dodeljuje se za izvanredan doprinos na području matematike.
Zajedno sa istoimenom zadužbinom, uspostavljena je na 200. godišnjicu njegovog rođenja.
Osim priznanja, dobitniku se uručuje i novčana nagrada u iznosu od šest miliona kruna (oko 700.000 evra).
Uz Fildsovu medalju, koja se najboljim matematičarima sveta dodeljuje svake četiri godine, Abelova nagrada jedno je od najprestižnijih priznanja u svetu matematike.
Akademija dodeljuje nagradu na osnovu preporuke Abelovog odbora sastavljenog od pet svetski poznatih matematičara.