Uginulo milion morskih ptica zbog zagrevanja okeana

Foto: Wikipedia/Duncan Wright

U poslednjih 12 meseci zabeleženo je jedno od najmasovnijih izumiranja morskih ptica do sada – uginulo ih je čak milion!

Jedna podvrsta ptice njorke koja se hrani ribom pokazala je veliku iscrpljenost od gladi, kao i veliki procenat uginuća još u periodu između leta 2015. i proleća 2016. godine, i to duž cele zapadne obale Severne Amerike, od Aljaske do Kalifornije.

Naučnici smatraju da je za učestalost ove pojave krivo zagrevanje okeana.

Fenomen zvani El Nino zagrejao je deo okeana za 3 do 6 stepeni Celzijusa, a usled izostanka vetrova i oluja voda je ostala mirna, te se toplota zadržala u okeanu.

Promena od nekoliko stepeni dovela je do pustošenja morskih ekosistema u čitavoj oblasti. Bilo je sve manje mikroskopskih algi, kojima se hrane brojne morske vrste, od kozica do kitova. Porastao je broj štetnih algi duž čitave zapadne obale, što je izazvalo smrtnost brojnih vrsta, a i ribare je koštalo čitavo bogatstvo zbog propalih ulova.

Iako je zabeležen smanjen broj mnogih vrsta, najviše su ovom promenom bile pogođene njorke i još neke morske ptice. Na Aljasci je pronađeno više od po 4.600 leševa ptica – na svakom kilometru.

Pretpostavlja se da su ove ptice bile izgladnele i da je to dovelo do smrti.

Još jedan od posledičnih efekata zagrevanja okeana jeste pojačan metabolizam riba grabljivaica, poput lososa i bakalara, koje su samim tim jele više nego inače, što je dodatno smanjilo količinu hrane za ptice koje se hrane ribom.

Foto-ilustracija: Unsplash (Frank McKenna)

Pre nego što se morski svet suočio sa nedostatkom hrane, već su postojali pokazatelji koji su upućivali na još jedan veoma ozbiljan problem – smanjenje, odnosno prestanak rasta populacije.

Još je nepoznato koliko će vremena biti potrebno da se stanovništvo ovih ekosistema oporavi i da li je to uopšte moguće. U prilog ne ide to što su toplotni talasi ovog tipa sve češća pojava. Prošlog septembra zapažena je još jedna toplotna mrlja, na obali Vašingtona, a ubrzo zatim još jedna uz Novi Zeland. Nju je čak moguće primetiti i iz svemira jer je površine oko milion kvadratnih kolometara.

Mrlje tople vode koje zauzimaju tako velike površine ranije je bilo izuzetno teško pronaći, ali naučnici smatraju da će te pojave, kao posledica globalnog zagrevanja, biti sve češće.

Jelena Cvetić za Energetski portal

Ostavite komentar

unesite broj *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.