Piše: Srđan Puhalo, za analiziraj.ba
Najveći skup u istoriji, nevjerovatna tribina, svaka sala je mala, velika podrška građana, najkreativnija kampanja… i tako novinari izvještavaju o političkim kandidatima.
Kada budete čitali ovaj članak, izbori će biti već završeni i sva pažnja će biti usmjerena na formiranje vlasti, ali ja ću analizirati jedan fenomen koji sam nekako slučajno primijetio tokom kampanje.
Elem, sve je počelo 5. septembra kada sam na portalu Srpskainfo pročitao naslov „US organizovala najveći skup u istoriji Stanara: ‘Ono što smo napravili ovdje, želimo da napravimo u čitavoj Srpskoj’ (VIDEO, FOTO)“.
Naravno da sam pročitao članak, jer kako sam mogao ostati nezainteresovan za jedan takav istorijski događaj.
Već sljedećeg dana 6. septembra, na istom portalu osvanuo je naslov koji je glasio: „‘Bićemo bitan faktor u vlasti’ Na početku kampanje Ujedinjena Srpska dominantna u Bijeljini“. Šta je problem sa ovim naslovom? Pa, ovaj pridjev dominantna, nekako mi je bio previše romantičan za novinarski naslov.
Naravno, tome nisam pridavao posebnu pažnju jer svakome se može desiti da bude romantičan.
Već 9. septembra mogli smo pročitati: „‘Ni pred kim ne klečimo’ Uprkos nevremenu, nevjerovatna tribina Ujedinjene Srpske u Gradiški“. Kako ne kliknuti na jedan takav nevjerovatan naslov!
Sutradan, 10. septembra, pročitah: „NA POBJEDNIČKOM PUTU Velika sala ponovo mala, održana tribina Ujedinjene Srpske u Šipovu“ , a onda i 11. septembra „‘Za Ujedinjenu Srpsku svaka sala je mala’ Stevandića i ostale kandidate dočekao krcat Dom kulture u Zalužanima“. Dok sam čitao naslov, proleti mi kroz glavu: pa ovo se rimuje, kao onomad u „Veseloj svesci“.
Znao sam da među novinarima ima pjesnika, ali me obradovala činjenica da je njihova kreativnost pokorila uredničku disciplinu.
Kap je prelila čašu kada 12. septembra pročitah „‘Sve će sale biti male’ Tribina US u Borkovićima potvrda velike podrške građana (FOTO)“, jer sam poželio da upoznam čovjeka, novinara/ku, kreativca/tivku, koji smišlja ovako genijalne naslove.
Kliknem i imam šta vidjeti: svaki od tekstova je potpisan sa Srpskainfo. To me je još više oduševilo, jer pored očigledne genijalnosti, kod autora naslova je prisutna i hrišćanska skromnost, što je danas generalno rijetka osobina i u crkvi, a kamoli u novinarstvu. Pomislih, ako je ovaj čovjek siromašan, on nije novinar, on je svetac, koji je u sebi objedinio sve osobine jednoga takvog čovjeka.
Naravno da sam nastavio da pratim šta se piše o Ujedinjenoj Srpskoj na portalu Srpskainfo, i bilo je zanimljivih naslova…
Četrnaestog septembra pročitah: „‘Najkreativnija kampanja’ Kandidati Ujedinjene Srpske se družili s Banjalučanima (FOTO)“, a 27. septembra: „‘Nijedan nivo vlasti neće se moći formirati bez nas’ Zbog ogromne gužve kasnila završna tribina US u Banjaluci, mnogi su ostali van sale (VIDEO, FOTO)“.
Naravno, bilo je toga još, ali da vas ne zamaram.
Onda je došla predizborna ćutnja i takvi naslovi o ovoj partiji su jednostavno nestali.
Nikada nisam saznao ko je taj skromni novinar koji je tako nesebično trošio epitete na Ujedinjenu Srpsku, jer nijedan od tih tekstova nikada nije bio potpisan imenom i prezimenom.
Plašim se, da mu se nešto nije desilo?
Prijatelji me ubjeđuju da je to samo PR, ili bolje reći plaćeni tekst, ali ja ne želim da povjerujem u to. Želim da vjerujem da negdje u redakciji dnevnih novina u Republici Srpskoj postoje neke romantične novinarske duše koje smišljaju ovakve naslove ne zato što to neki političar plaća, već zato što istinski vjeruju u ono što pišu, a olovka im piše srcem.