Zapanjujuće inventivna drevna Kina zauzimala je vodeću svetsku poziciju u raznim oblastima u proučavanju prirode, od 1. do 15. veka p.n.e.
Foto: cacaroot/Getty Images / Guliver
Bila su to četiri veka pronalazaka koji su imali najveći globalni značaj.
Izrada papira, tehnika štampanja, barut, kompas – četiri velika izuma drevne Kine – značajan su doprinos kineske nacije svetskoj civilizaciji. Nešto kasnije, ovoj zaostavštini pridružuju se svila, detektor za zemljotres, čaj, Hisense, prvi kvalifikovani doktor robot, dron.
PAPIR
Papir su izmislili Kinezi, a uz njega i papirni novac i karte za igranje. Prvi papir je nastao u 2. veku p.n.e, a proizvodnja je kasnije usavršena oko 105. godine Nove ere.
HISENSE
Nova tehnološka revolucija odigrava se upravo danas i upravo iz Kine osvaja svet. Kompanija Hisense od 1969. godine fascinantno pomera granice inovacija, neumorno radeći na istraživanju i razvoju elektonskih uređaja za vaš dom.. Hisense je postao jedan od vodećih svetskih proizvođača elektronskih uređaja i br. 1 TV market u Kini danas. Takođe, Hisense je i strateški partner brenda Gorenje, čime je na našim prostorima obezbeđena distribucija aktuelnih inovacija.
TEHNIKA ŠTAMPANJA
Tehniku štampanja drvenih blokova Kinezi su osmisllili 200 godina pre početka Nove ere, a pokretni tip štampača 200 godina kasnije. Stotinama godina pre izuma Gutenbergove štamparije, drevni Kinezi stvorili su neku vrstu prototipa.
KOMPAS
Kinezi su izmislili magnetni kompas da bi lakše određivali tačan pravac kretanja. Prva namena bila je u urbanističkom planiranju, ali je vrlo brzo kompas postao veoma važan za izradu mapa i za navigaciju brodova.
BARUT
Barut su u 9. veku izmislili hemičari koji su pokušavali da pronađu eliksir besmrtnosti. Nedugo zatim, inženjeri su smislili kako da koriste barut u vojne svrhe kao što su bombe, puške, mine, pa čak i rakete. Takođe su izmislili vatromet i napravili sjajne vatromete za proslave.
SVILA
Foto: charleskwok310/Getty Images / Guliver
Uzgajanje svile navodno potiče iz vremena legendarnog Žutog cara, kada je carica Leizu gajila svilene bube. Mnogo vekova, svila je pravljena isključivo za Kinu. Na tradiconalnom prolećnom festivalu, car bi svake godine zaorao ritualnu brazdu, a carica je ritualno prinosila lišće duda i čaure svilene bube. Svila je kroz vekove pronašla mnogo primena, ne samo za odeću, već i za slike i pisanje jer je mekana i zadržava boje.
SEIZMOGRAF
Kinu su uvek mučili zemljotresi. Neki, poput velikog zemljotresa 1556. godine, bili su baš grozni: nastradalo je 800.000 ljudi. Kroz milenijume, Kinezi su ostavili vrlo dobre zapise o tim katastrofama.
Zato je Čang Heng, kraljevski astronom iz dinastije Han, izmislio tačan seizmograf 132. godine nove ere – 1600 godina pre nego što je Zapadu to pošlo za rukom. Bila je to velika bronzana urna sa osam zmajevih glava koje su gledale napolje u osam pravaca. Svaki zmaj držao je loptu u ustima. Oko dna urne, ispod svakog zmaja, sedela je žaba otvorenih usta.
Nežno obrnuto klatno bilo je skriveno u urni, a pomerilo bi ga i najmanje seizmičko talasanje. Klatno bi pomerio mehanizam tako da lopta pada iz usta zmaja u usta žabe ispod. Spustila bi se velikim udarom koji je najavio zemljotres. Znajući koja je žaba “nahranjena”, mogli biste da kažete smer zemljotresa.
ČAJ
Istorija čaja takođe datira iz drevne Kine, pre skoro 5 000 godina. Prema legendi, 2732. godine p.n.e. car Šen Nung otkrio je čaj kada mu je lišće sa divljeg drveta upalo u lonac sa ključalom vodom. Odmah ga je zainteresovao prijatan miris dobijeog napitka i popio je malo. Ostalo je istorija.
DOKTOR ROBOT
Milioni studenata polažu kvalifikacione ispite da bi postali lekari, pa još jedan i nike neka vest, osim ako je – robot. Xiaoyi je prvi robot koji je položio ispit, a za to je morao da proučava i pročita na desetine medicinskih udžbenika, da upije više od dva miliona medicinskih kartona i da pregleda više od 400 000 medicinskih članaka da bi bio u toku sa najnovijim napretkom u medicini. Za učenje je koristio svoj veštački inteligentan mozak da bi razvio način rasuđivanja (i možda osećaj za uočavanje medicinskog problema).
DRON
Prvi dron poleteo je pre 11 godina iz Kine, a danas je donosi profit da vam se zavrti u glavi od cifre. Dronovu su u profesionalnoj upotrebi u spasilačkim misijama, poljoprivredi, u filmskoj indutriji i koriste ih korporacije za pretragu minskih polja, za potreb prskanja useva i proveru gasovoda, ali najčešće filmski studiji koji ulažu u visokobudžetne filmove.