Knjiga sastavljena od 47 reči, a svaku je izgovorila autistična devojčica

Foto: D. Nedelčevski

Knjiga “Guš i bac” je sastavljena od 47 reči koje izgovara devojčica Erato (11), a koju je priredio njen otac Zoran Kardula, poznati makedonski umetnik, slikar, grafičar i dizajner.

Dok mi kažemo “bombone” za Erato su one “bibivi”, za nju je “sita”, a nama “cedevita”, ona kaže “kapi”, a mi “kokice”, za nas su “srećni praznici”, a za nju “sija bisis”…

Foto: Vase Amanito

Erato ima autizam, a ovo je njena priča.

“Jednog dana objavio sam na Fejsbuku reč iz njenog jezika. Nastavio sam da objavjujem svaki dan po jednu novu i ljudi su dosta pozitivno reagovali. Tako se ustvari i rodila ideja o ‘Guš i bac’. Pisao sam kolegama i prijateljima dizajnerima da ilustruju po jednu ili više reči iz #JezikotNaErato, pa su tako 33 kreativca, uključujući i Erato koja ima dve ilustracije, učestvovali u ovom projektu. U knjizi se nalazi 47 reči koje su prevedene na 19 jezika, tačnije na jezike koji se govore u Makedoniji. Erato gleda ‘Brojke i Slova’ na srpskom, ‘Najslabiju kariku’ na hrvatskom, ‘Kuću Mikija Mausa’ na turskom i španskom, ‘Nodi’ na portugalskom, neke reklame na albanskom i makedonskom, pa sam želeo da njene reči budu prevedene na što više jezika”, započinje svoju priču za “Drugi ugao” Zoran.

Foto: Vase Amanito

Kako kaže, cilj ove knjige je podizanje svesti o stanju ljudi sa autizmom, ali i poruka roditeljima da prihvate stanje svoje dece i da se bore, kao i podsetnik državi da je neophodna inkluzija.

Zoranu je želja da knjigu “Guš i bac” izda u našoj zemlji i da sav prihod ide za autističnu decu iz Srbije.

U slučaju porodice Kardula za zvaničnu dijagnozu su saznali tek kad je Erato napunila sedam godina.

Foto: Z. Kardula

“Naš život se prevrnuo naopačke. Bio je to težak period, a vreme prihvatanja stanja bilo je najteže. U to vreme smo trčali od jednog lekara od drugog, radili razna ispitivanja… E, onda smo počeli glasno da govorimo o autizmu, prihvatili smo stanje naše ćerke i bilo nam je lakše. Iz ličnog iskustva mislim da onog trenutka kako smo prihvatili njeno stanje, i mi i ona smo postali bolji. Počeli smo da komuniciramo sa drugim roditeljima koji žive isti problem, razmenjujemo iskustva, savetujemo jedni druge”, objašnjava ovaj hrabri otac.

Erato će sad u šesti razred redovne škole. Deca su je odlično prihvatila, ali ne i njihovi roditelji.

Foto: D. Nedelčevski

“Pojedini roditelji nisu želeli da njihovo dete ide u školu sa autističnim detetom. Iskreno, početak je bio težak. Bio je šok za nas kada smo videli kako su ljudi puni predrasuda, a da je inkluzija u Makedoniji samo na listu papira. Da li će dete napredovati, da li će pohađati redovnu nastavu zavisi samo od materijalnih mogućnosti roditelja. Roditelji su u ovoj borbi prepušteni sami sebi”, dodaje on.

Zoran za Erato kaže da je pored svega ona jedno srećno dete. Ne razume podsmeh i čudne poglede ljudi oko nje, prepoznaje samo ljude koji je vole i pored njene različitosti. U njenom svetu nema laži, manipulacije, predrasuda. Ona voli ljude, grli ih i ljubi, i nju to čini srećnom.

Foto: Vase Amanito

“Erato je veoma inteligentna, dobro rukuje sa računarom, tabletom i telefonom. Voli muziku, reklame na TV-u, animirane filmove, obožava da ide po prodavnicama, raduje se gostima, voli more, voli decu u školi. Naša ćerka je slabo verbalna, ali uspe uvek da dobije ono što želi. Kako su godine prolazile, tako je stvorila svoj jezik. Reči koje koristi su uvek namenske, kada nešto ne možemo da razumemo onda nam nacrta ili pokaže na kompjuteru. Tako smo na početku počeli da razumemo njene reči”, ističe on.

Na pitanje “Da li postoji diskriminacija?”, Zoran je duboko uzdahnuo i dodao da je i te kako prisutna u Makedoniji.

Foto: V. DŽambaski

“Prolazimo kroz svakodnevnu borbu. Do pre 7-8 godina ljudi su slabo znali šta je autizam i kako se ponašati prema tim ljudima. Mi se borimo za poboljšanje prava svih marginalizovanih grupa, a osobe sa posebnim potrebama su jedna od njih. Želimo da ukažemo da ono što je različito ne znači da je manje važno i vredno. To su osobe koja traže poštovanje, razumevanje i podršku. Istina, svest o autizmu se poboljšava iz godine u godinu, ali potrebno je još mnogo truda i rada da se uloži kako bismo pobedili predrasude”, priča Zoran i dodaje:

Foto: Vase Amanito

“Ja volim da kažem ‘Borićemo se i pobediti na kraju’”, zaključuje Zoran.

(drugiugao.rs)

1 komentar

  • Lepa priča i lep novinarski tekst.
    Podrška za sve osobe sa autizmom i njihove porodice! Znamo da ni u Srbiji nije bolje nego u Makedoniji. Za našu decu Grad Beograd nema para za lične pratioce.

Ostavite komentar

unesite broj *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.