Stare knjige imaju osoben miris od kojeg srce svakog ljubitelja knjiga zaigra. Matija Strlić sa “University College” iz Londona opisao ga je za Telegraf kao “ kombinacija herbalne note sa oštrim mirisom kiseline i nagoveštajem vanile preko osnovnog mirisa buđi, nepogrešiv miris koji je isto toliko deo knjige koliko i njen sadržaj.”
Tajna ovog mirisa je u stotinama isparljivih organskih jedinjenja koja se nalaze u papirnim stranama, mastilu i lepku. Tokom vremena, ta isparljiva organska jedinjenja se raspadaju, otpuštajući hemikalije u vazduh, koje dopiru do naših noseva. Nove knjige takođe imaju karakterističnu aromu, ali nije toliko razvijena kao kod njihovih starijih kolega. Takođe, različiti materijali koji se koriste u izradi knjiga će dati i različit identitet isparljivim organiskim jedinjenjima.
“Compound Chemistry” izveštava da se dašak badema može stvoriti i od benzaldehida, dok vanilin emituje aromu vanile. Slatkast miris potiče od toluena i etilbenzena, a 2-etilheksanol stvara lagan floralni miris. Pored toga, knjiga isto tako može i pokupiti mirise kojima je bila izložena tokom svog veka, kao što je dim, oštećenja od vode ili presovani cvetovi čuvani među stranicama.
Znati zašto papir miriše tako kako miriše je više od zanimljive činjenice; to saznanje može pomoći bibliotekama da “nanjuše” koje su knjige i papiri u opasnosti od propadanja. Identifikovanje tih skripti koje su stare bi omogućilo njihovu prezervaciju i čuvanje. Strlić je vodio istraživanje objavljeno u “Analytical Chemistry” u 2009, gde je otkriveno 15 isparljivih organskih jedinjenja koja se raspadaju brže nego druga.
Ako ste se prebacili na elektronske knjige, ali vam nedostaje miris starih knjiga dok čitate, postoji mnogo opcija u vidu sveća, parfema i osveživača vazduha, koji će pomoći da vam soba zamiriše na udobnu, staru biblioteku (ovde možete videti listu od 30 sveća i parfema sa mirisom starih knjiga).
Lisa Vinter
(prevod: Danilo Lučić za glif.rs)
izvor: iflscience.com