Koliko je šećer zaista štetan u ishrani dece, i da li roditelji treba da brinu zato što njihovo dete jede slatkiše?
Većina roditelja je svesna činjenice da su slatkiši omiljena dečija hrana, ali i da ta hrana sadrži šećer u velikim količinama. Koliko je šećer zaista štetan u ishrani dece, i da li roditelji treba da brinu zato što njihovo dete jede slatkiše? Potražili smo odgovor na internetu i došli do nekih interesantnih saznanja. Pročitajte.
Ako kažete da vaš mališan ne voli slatkiše i da jede isključivo povrće i voće, to će najverovatnije šokirati sve oko Vas i niko Vam neće poverovati. Za mališane, slatkiši su poput magneta – obožavaju ih, a pored dobrog ukusa, šećer im obezbeđuje energiju neophodnu za svakodnevne fizičke aktivnosti i igru. Osim toga, energija koju organizam dobija razlaganjem šećera neophodna je i za razvoj nervnog sistema.
Imajući sve ovo u vidu, logična pomisao je da je šećer zapravo dobar i koristan. Međutim, problem se skriva u količini šećera koju dete svakodnevno unosi u svoj organizam.
Šećer je sadržan u skoro svim industrijskim proizvodima današnjice namenjenim ishrani ljudi, te ga svi mi konzumiramo previše. Iz tih razloga, strah od zdravstvenih posledica po dete usled preteranog unosa šećera je u vrhu piramide roditeljskih strahova. Međutim, tu nije kraj. Mnogi roditelji su ubeđeni da šećer čini njihovo dete hiperaktivnim, što nije potvrđeno nijednim naučnim dokazom i predstavlja u stvari roditeljski mit. Zbog svega ovoga, mnogi roditelji idu u krajnost – pa deci čak ograničavaju i unos mleka i voća, jer i ove namirnice sadrže šećer. Ali i to je, naravno, pogrešno.
Koliko je šećera potrebno detetu?
Svetska zdravstvena organizacija ne preporučuje upotrebu industrijskog, rafinisanog šećera u ishrani dece mlađe od dve godine. Drugim rečima, umesto keksa i čokolade, dajte detetu voće i voćne dezerte. Na taj način pomoći ćete vašem mališanu da napravi važan korak ka zdravoj ishrani i time će se umanjiti verovatnoća da sa svojih 4-5 godina vaše dete postane zavisno od šećera.
Dnevne količine šećera koje SZO preporučuje su: Za dete uzrasta 4-6 godina 19 g (5 kocki) šećera), za decu od 7-10 godina 24 g (6 kocki), a za decu između 11-17 godina 30 g ili 7 kocki šećera.
Kako šećer utiče na organizam deteta?
Važno je napomenuti da šećer u prekomernim dozama, naročito rafinisani šećer, ima niz štetnih efekata na zdravlje dece.
Negativna uticaj šećera na zdravlje zuba
Svi mi kao roditelji odlično znamo da ako ne pazimo šta i koliko naše dete jede, ako ne vodimo računa o higijeni njegovih zuba još od najranijih dana, i ako ga ne odvodimo na redovan stomatološki pregled, karijes može da ošteti njegove mlečne zubiće, što dalje može izazvati niz negativnih posledica po celokupno dentalno zdravlje detata.
Naučno je dokazano, i danas je to svim roditeljima dobro poznato, da je šećer je neprijatelj zuba i da je direktno odgovoran za mnoge stomatološke probleme.
U našim ustima žive mnogobrojne bakterije, neke od njih nemaju negativan uticaj na zube, dok su druge jako štetne. Uvek kada jedemo namirnice u kojima ima šećera, određene grupe bakterija počnu da proizvode kiselinu, koja oštećuje zaštitni, spoljni sloj naših zuba na taj način što uništava minerale iz zubne gleđi. To je proces koji nazivamo demineralizacijom.
Na svu sreću, pljuvačka pomaže obnovi minerala u zubnoj gleđi i to je drugi proces koji se zove remineralizacija. Minerali sadržani u našoj pljuvački, pre svega kalcijum, zajedno sa fluoridom koga ima u pasti za zube i vodi, nadoknađuju količinu minerala koja je izgubljena tokom kiselih napad i na taj način pomažu da se gleđ regeneriše i štite naše zube.
Međutim, ako dete jede previše slatkiša svakoga dana, remineralizacija je otežana. Neprestano ponavljanje napada kiseline na naše zube uzrokuje dugoročni deficit minerala u zubnoj gleđi. Vremenom, gleđ se tanji i počinje da propada i tada već možemo govoriti o pojavi karijesa.
Šećer ometa apetit deteta
Unos slatkiša obezbeđuje dovoljno energije organizmu, ali baš iz tog razloga ometa dečiji apetit i ostavlja manji prostor za unos zdravog obroka. Zato se roditeljima savetuje da deci ne daju slatkiše pre doručka, ručka, odnosno večere, kao ni između obroka, već isključivo posle glavnog obroka.
Uticaj šećera na moždane funkcije
Uticaj šećera na aktivnosti mozga je mnogo puta ispitivan. U jednom opsežnom istraživanju iz 2002. godine ruskog biologa V. F. Fokina, člana Ruske akademije medicinskih nauka, u kojem je, između ostalog, proučavan proces starenja nervnog sistema, utvrđeno je da je kod dečaka moždana aktivnost najveća u četvrtoj godini, a kod devojčica u devetoj godini života, da bi do 17-18. godine, aktivnost postepeno slabila. To znači da se u ranom životnom dobu uspostavlja najveći broj nervnih veza, ali je isto tako u ovom periodu mozak deteta najosetljiviji i najranjiviji.
Ova Fokinova studija je u jednom svom delu obuhvatila i uticaj konzumiranja šećera na moždane funkcije kod dece, a rezultati su pokazali da „brdo slatkiša“ koje dete pojede tokom ranog detinjstva utiče negativno na njegov mozak, zato što slabi i ometa više funkcije mozga, pre svega pažnju, pamćenje, govor i mišljenje.
To se objašnjava na sledeći način: aktivnost mozga direktno zavisi od kiselinsko-baznog balansa, odnosno pH vrednosti u Centralnom nervnom sistemu (CNS). PH vrednost u mozgu se najčešće menja u slučajevima hipoksije, bolesti zavisnosti, kod epileptičnih stanja, ishemije, akutnog stresa, ali i usled nekontrolisanog konzumiranja hrane bogate šećerom.
Povećana kiselost koju izaziva šećer remeti funkcionalnu aktivnost neurona, i može vremenom da dovede do izumiranja nervnih ćelija. Narušena pH vrednost u CNS utiče i na funkciju vaskularnog sistema u mozgu, što za posledicu ima i problem sa dotokom krvi u mozak, a samim tim i sa snabdevanjem mozga kiseonikom.
Šećer je jedan od glavnih uzročnika gojaznosti kod dece, a samim tim je i jedan od faktora rizika za pojavu dijabetesa. U visokim dozama šećer u organizmu može da remeti funkciju disanja mitohondrija moždanih ćelija i da poveća produkciju slobodnih radikala, koji oštećuju zdrava tkiva u organizmu i dovode do maligniteta.
Šećer u prirodnom obliku je dobar za zdravlje
O dobrobitima i štetnim efektima koje konzumiranje šećera može da nanese organizmu diskutovalo se mnogo, sprovedena su mnogobrojna naučna istraživanja, i definitivna reč nauke jeste da je šećer neophodan za normalan rast i razvoj deteta. Međutim, ovde se pre svega misli na šećere u prirodnom obliku koji su sadržani u povrću, voću, sušenom voću i mleku, a nikako na industrijski prerađene šećere kojih ima u kolačima, čokoladama i bombonama.
Šećeri u prirodnom obliku su višestruko zdraviji i korisniji od rafinisanog industrijskog šećera koji se, na žalost, koristi u svakodnevnoj ishrani. Konzumiranem voća, povrća i mleka, deca svome telu obezbeđuju ne samo energiju, već i minerale, vitamine i vlakna, te na taj način organizam detata preko ovih svežih namirnica dobija čitavu paletu nutrijenata neophodnih za normalan rast i razvoj.
Zaključak
Dakle, ukoliko je dete zdravo, nema razloga lišiti ga omiljenih slatkiša, ali unos treba da bude u strogo kontrolisanim količinama. Pre svega je važno usaditi detatu naviku da se zdravo hrani, tako što ćete njegovu pažnju sa čokoladica i bombona usmeriti na sveže slatke bobice, maline, jagode, banane i svako drugo voće.
Pitate se kako to učiniti? Prvi korak bi bio da uključite dete u proces kupovine namirnicakoje će se naći na vašoj trpezi, kao i u sam proces pripremanja obroka i poslastica. Isto tako, valjalo bi da ohrabrujete dete da proba nove ukuse. Budite mu lični primer – hranite se zdravo i raznovrsno. Ne koristite nikad slatkiše kao nagradu, pri kupovini slatkiša obratite pažnju na procenat šećera koji je naveden na deklaraciji i nikada kod kuće ne pravite zalihe slatkiša.
Da zaključimo, rešenje nije u potpunoj zabrani i isključivanju slatkiša iz ishrane deteta, već isključivo u kontroli i ograničenju količina šećera koje dete svakodnevno unosi u svoj organizam.
Izvor: Detinjarije.com