Foto: Pexels
Zamislite da ste zakoračili u prazan prostor na visini od 3 do 5 kilometara iznad Zemlje, a potom ste se spustili na tlo uz potres kao da ste skočili s ograde visoke 3,5 metara. To možete izvesti – pomoću padobrana! Padobran je ljudski izum ili naprava koja služi za usporavanje pada nekog tela dok prolazi kroz zemljinu atmosferu.
Padobran je naprosto veliki suncobran koji svojim oblikom i površinom, usled otpora vazduha, usporava pad, pa čovek pada kroz vazduh znatno sporije kako se ne bi povredio kada udari o zemlju.
Padobran je verovatno najstariji izum za usporavanje pada. Leonardo da Vinči je napravio jednu skicu padobrana u svojoj beležnici već 1514. godine. Iako ovaj izum prepisuju upravo njemu, postoje mnogi dokazi o skicama sličnih naprava kao i pokušaja pojedinaca u korišćenju naprava nalik padobranu u cilju sigurnog spuštanja s visine pre pojave Leonardovih crteža.
Pored njega, i Fausto Verancio je objavio 1595. godine opis jednog upotrebljivog padobrana.
Pre nego što je počeo praktično da se primenjuje, padobran je bio predmet interesovanja raznih naučnika i pronalazača. Pojava balona na vruć vazduh u 18. veku i balona na gasove lakših od vazduha dovela je ubrzanijeg razvoja padobrana kao sredstva sa spašavanje i spuštanje tereta, tako da pre pojave vazduhoplovstva skoro da su rešeni svi problemi za njegovu masovnu primenu.
Smatra se da je prvi čovek koji je upotrebio padobran Francuz Blanšard. Godine 1785. on je iz balona koji je leteo visoko u vazduhu spustio psa u korpi za koju je bio pričvršćen padobran.
Blanšard je tvrdio da se i sam spustio padobranom iz balona 1793. godine i da je prilikom spuštanja na Zemlju slomio nogu.
Jedan drugi Francuz, Ž. Garneren, proslavio se kao prvi čovek koji je redovno skakao padobranom. Prvi put je javno nastupio u Parizu, 22. oktobra 1793. godine, i tom je prilikom uspešno skočio sa visine veće od 600 metara. Njegov je padobran imao oblik suncobrana.
Bio je napravljen od belog platna koji se upotrebljava za izradu jedara, a prečnik mu je iznosio 7 metara. U središtu kalote nalazio se drveni kotur od otprilike 25 centimetara, s rupom u sredini, koja je omogućavala da vazduh izlazi iz kalote. Taj je deo bio pričvršćen za platno većim brojem kratkih pantljika.
Prvi uspešan skok padobranom iz aviona u letu izveo je 1912. godine kapetan Beri u Sent Luisu, u saveznoj državi Misuri. Tokom 1913. i 1914. godine mnogo se raspravljalo o tome da li je praktično upotrebljavati padobrane za spasavanje iz aviona.
U trenutku kada je započeo Prvi svetski rat, to pitanje još uvek nije bilo rasčišćeno. Postojao je problem u utvrđivanju veličine padobrana, a uz to je postojao i strah da pilot neće moći da iskoči iz aviona i spreči da se padobran ne zamrsi.
Kasnije tokom Prvog svetskog rata padobran je počeo da masovno primenjuje za spašavanje pilota. Godine 1919. američka vojska je prihvatila sedišni tip padobrana kao deo obavezne avijatičarske opreme. Padobran je našao široku primenu: u spašavanju života, spuštanju tereta na zemlju ili na površinu drugih planeta, sportu, hobijima…
IZVOR: wikipedia.org