Jemenski živi pesak

Jemenski splet prijatelja i protivnika je beskrajan.

Piše: Borivoj Erdeljan za Danas

U za svet zaboravljenom petogodišnjem građanskom ratu na Arabijskom poluostrvu je nastupio i međusobni obračun bliskih saveznika – snaga odanih predsedniku Hadiju, koje i ne vladaju većim delom zemlje, i naoružanog Južnog prelaznog saveta, dosad saboraca protiv nesavladivih pobunjenih Huta.

Teško je i pomisliti da iz takvog lavirinta Jemen ikad ponovo može da izađe u ujedinjenu državu.

Huti od 2014. gospodare pustinjskom prestonicom Sanom, a sada su Aden, uporište na obali mora, preuzeli separatisti Prelaznog saveta.

Južnjačke odmetnike, kao strateški ulog, pomažu Ujedinjeni Arapski Emirati, severne Hute održava šiitski Iran, a sunitsku vladu praktično bez zemlje – koju kao legalnu priznaju Ujedinjene nacije – neguje Saudijska Arabija is svojih potreba, pa i predsednik republike Abdu Rabu Mansur al Hadi „upravlja iz hotela“, živeći u Rijadu.

Koreni zamršenog klupčeta nalaze se u neuspelom jemenskom političkom Arapskom proleću, koje je trebalo da okonča trideset tri godine autoritarne vladavine Alija Abdulaha Saleha. „Večni“ predsednik je novembra 2011. bio primoran da preda vlast svom zameniku Hadiju. Spasilac je nasledio haos: pobunjene Hute, napade Al Kaide, nezadovoljstvo Salehu odanih oficira, korupciju, nezaposlenost i siromaštvo zemlje dvadeset osam miliona stanovnika.

Šiitski pokret zajednice Zaida u Jemenu Ansar Alah (Pratioci Alaha), po svom još 2004. ubijenom osnivaču Huseinu Badru al Dinu al Hutiju, otad poznat samo kao Huti, posle par godina umerenog pregovaranja o regionalnoj autonomiji severa, daljem nacionalnom dijalogu i demokratskoj državi uz poštovanje različitosti, osvojio je vlast na velikom prostranstvu, uključujući i Sanu, iz koje je predsednik Hadi pobegao u izbeglištvo i uz pomoć Saudijaca samo povremeno dolazio u Aden.

Sunitsko-šiitska nepomirljivost u islamu, rivalstvo (ne samo u tumačenju prorokovog zaveta) i regionalne ambicije Rijada i Teherana, strateški položaj moreuza Bab el Mandeb – uskog prolaza između Crvenog mora i Adenskog zaliva – kroz koji se prevozi veliki deo svetske nafte i globalne računice sila „koje se pitaju“ (Amerike i niza drugih) i deluju kao zaštitnici i aktivni sponzori svojih izabranika, siguran su nagoveštaj pre daljih zapleta nego skorijeg smirenja.

Nikako se ne nalazi put u mirnije vode, pošto je i prethodnih decenija narod biblijskog arabijskog juga prolazio kroz bure građanskog rata, sve do ujedinjenja severa i juga 1990.

Drugačije su uspomene na daleko starozavetno doba. Kao preteča današnjeg Jemena, Kraljevina Sabe bila je bogata, pa je njena vladarka u desetom veku pre Hrista karavanom kamila natovarenih zlatom, dragim kamenjem i začinima, a i svojim ženskim čarima mogla da zavede cara Solomona u Jerusalimu.

U najnovije vreme – u prethodnih par godina – u jemenskim sukobima ubijeno je, po najcrnjim računicama oko sedamdeset hiljada ljudi, možda i „blizu 100.000“. Neki kažu znatno manje, neubedljivo pominjući „oko 10.000“, a pouzdanih podataka zapravo i nema. Pored toga, uništena je ionako krhka ekonomija, a milionsko stanovništvo, izmučeno nestašicom hrane „najgore u sto minulih godina“, dovedeno je na ivicu preživljavanja. U prošle dve godine UN su registrovale i oko 600.000 obolelih od kolere.

Bitke se, zabeležena je izjava podsekretara UN Marka Loukoka, vode na više od trideset aktivnih frontova, a osamdeset odsto građana je bez dovoljne zaštite

Poznavaoci prilika su saglasni da je Jemen „najteža današnja humanitarna katastrofa napravljena čovečjom rukom“. Još 2015. u opštem Indeksu razvoja. kojim se meri očekivano životno doba, obrazovanje i životni standard, Jemen je bio na 168. mestu na tabeli 188 država.

Mirovni pokušaji Ujedinjenih nacija dosad su praktično bez uspeha, dok je na prekid vatre i ozbiljnije političke pregovore „isuviše rano i pomišljati“.

Kovitlac Jemena uveliko je deo cunamija čitavog regiona u kome se nadmeću Saudijska Arabija i Iran. Krunški princ Mohamed bin Salman organizovanjem sunitske koalicije i Trampovim blagoslovom raspaljuje vatru bombardovanjem položaja Huta, „iranskog izdanka“, a ovi (orkestriranjem iz Teherana) uzvraćaju slanjem projektila preko granice, nadomak Rijada ili put Emirata. Bi-Bi-Si podseća da su Saudijci „potrošili milijarde rijala u ovom ratu, a njihovi gradovi i aerodromi su se našli na meti hutskih dronova“.

Preotimanjem Adena, separatisti sa juga „stavljaju na videlo“ sve dublje fundamentalne podele među glavnim regionalnim partnerima – zaključak je analize upućenih, koju prenosi list Ajriš tajms: „To je vrlo odlučan udarac saudijskom cilju da dominira ujedinjenim Jemenom, ako i kad severni pobunjenici Huti budu poraženi. Kao na važnu polugu računaju na Islah, fundamentalističku partiju, stranku po uzoru na Muslimansku braću.

Takvu strategiju Emirati, kao partner Rijada, ne mogu da prihvate i zato se povlače iz igre i polako vraćaju kući svoje učesnike i u ovom ratu sada su skloni traganju za dijalogom, a ne konfrontaciji s Teheranom i oko jemenskog živog peska, a što im je značajnije mirnom plovidbom karavana tankera okolnim morskim putevima.

Jemen je, izvesno, posebna laboratorija za proveru veštine i moći ili snova brojnih aktera.

Ostavite komentar

unesite broj *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.