Sada već davne 1953. godine, britanski psihoanalitičar i pedijatar Donald Vinikot (Donald Winnicott) skovao je termin ‘Dovoljno Dobra Majka’. Iako ga je on baš tako nazvao, odnosi se zapravo na onog ko primarno brine o detetu, ne nužno samo na majku.
‘Dovoljno dobra majka… počinje punom posvećenošću potrebama njenog tek rođenog deteta, a kako vreme prolazi, ona na te potrebe odgovara sve manje kompletno, u skladu sa rastućom sposobnošću deteta da se samo suoči s tim što mama nije tu baš za sve.’
Vinikot je zapravo tvrdio da je dovoljno dobra majka bolja od savršene majke i da nijednom detetu ne treba savršen roditelj. Sve što im treba je pristojan, dobronameran, ponekad mrzovoljan roditelj koji ih voli bezgranično i bezuslovno.
Prema ovom pedijatru, kad se beba rodi, roditelji na njene potrebe u početku odgovaraju trenutno i taj trenutni odgovor izuzetno je važan za bebin razvoj.
Ali, kako ona raste, mame možda neće uvek odgovoriti na bebin poziv trenutno. Ponekad, kratko čekanje da im potrebe budu zadovoljene daje deci snagu i umeće da se suoče sa tom malom frustracijom i da se zdravo emocionalno razvijaju.
Vinikot kaže i da „dovoljno dobre majke“ umeju da osete kako treba da odgovore na bebine potrebe. One primećuju bebinu sposobnost da se suoči s malim frustracijama i znaju kad je potrebno da reaguju odmah, a kad to ne mora biti prioritet.
“Bezgrešnost je osobina mašine, a nesavršenosti su ljudske” – kazao je ovaj pedijatar.
Većina roditelja trudi se da pruži najbolje od sebe. Mnogi čak osećaju grižu savesti kad imaju osećaj da u tome ne uspevaju. Zato što je perfekcija u privatnom i poslovnom životu postala norma u našem društvu. S druge strane, koncept dovoljno dobrog retko je prepoznat. A doktor Vinikot upravo tvrdi da je perfekcionizam zapravo okrutan i kontraproduktivan.
Ovaj pedijatar je sredinom prošlog veka čak tvrdio da je za malu decu korisno kad njihove majke u nekim malim stvarima ne uspeju. U tim trenucima, kad majke nisu u stanju da reaguju trenutno i kad nije baš svaka bebina potreba zadovoljena u trenutku, Vinikot tvrdi da se razvija nezavisnost i samopouzdanje. Onda kad plaču, a mi ne stignem baš odmah da ih podignemo i utešimo, onda kada nemamo dovoljno energije da damo svoj maksimum, onda kad su možda zauzeti drugim detetom, Vinikot veruje da su baš ti momenti kada nismo trenutno na raspolaganju jednako su važni kao oni kad smo svom detetu potpuno predati. Ako ne i važniji.
U svetu gde je pritisak na majke jači nego ikad, možda ne bi bilo loše da poslušamo Vinikota. Nije moguće biti savršen roditelj… A čak i da jeste, to nije preporučljivo. Našoj deci POTREBNO je da ponekad pogrešimo, da se okliznemo, da od nas vide kako da se s greškama suoče. Treba im da budemo „dovoljno dobri“ kako bismo im dali prostora da rastu i razvijaju svoju samostalnost.
Zato, oslobodite se pritiska, oprostite sebi kad beba ostane da plače koji minut jer je niste odmah čuli ili niste mogli da dotrčite. Sasvim je u redu, čak poželjno da budete „samo“ dovoljno dobar roditelj, jer savršene majke svakako nisu stvarne.
Dovoljno dobro je… pa, dovoljno dobro!
zelenaucionic.com