Pobjeda agresivnog zagovaratelja Brexita – Boris JohnsonFoto: Toby Melville/Reuters/PIXSELL U Velikoj Britaniji populizam je odnio pobjedu nad razumom. S kakvim posljedicama, tek će se vidjeti – možda s takvima da Ujedinjeno Kraljevstvo više neće biti ujedinjeno. Ali birači u Hrvatskoj još imaju vremena odlučiti hoće li, svemu usprkos, poslušati zdrav razum Piše: Tomislav Jakić za Portal novosti Analitičari britanske i ne samo britanske političke scene zabavljeni su nakon parlamentarnih izbora u Ujedinjenom Kraljevstvu, nakon trijumfa Johnosonovih konzervativaca i katastrofalnog poraza Corbynovih laburista, uglavnom istraživanjem posljedica takvih rezultata za Britaniju, ali i za Evropsku uniju koju će Britanija početkom iduće godine definitivno (što…
Autor: Mreža za izgradnju mira / Network for Building Peace
Zuzana Čaputová, foto: Ian Langsdon/EPA-EFE/Shutterstock Kako je to biti politička nada za čitav region? U zavisnosti od toga ko o njoj piše, 46-ogodišnja Zuzana Čaputova, predsednica Slovačke, mogla bi biti spas za Slovačku, centralnu Evropu, i centralnu i istočnu Evropu ili čitavu Evropu. Ona je usamljeni glas razuma u moru demagogije. Analitičari koji su je proglasili spasiteljkom regionalne demokratije slavili su njenu iznenadnu pobedu na predsedničkim izborima kao trijumf liberalizma u regionu koji kao da je odustao od ideala liberalizma. Ali Čaputova nije oličenje liberalizma – već politike, ako je razumemo kao važan i komplikovan razgovor o vrednostima i zajedničkim ciljevima. Na početku svoje kampanje mi je rekla…
Ribari u Saint Jean d’Acre, tada otomanskoj Siriji, sada Izraelu, 1891, foto: André Salles/Bibliothèque nationale de France, Paris Arapski istok je bio među poslednjim regionima sveta koje su kolonizovale zapadne sile. On je takođe prvi kolonizovan u ime samoopredeljenja. Čuvena fotografija iz septembra 1920, na kojoj vidimo francuskog kolonijalnog generala Henria Gourauda u blistavobeloj uniformi i sa svake njegove strane po jednog „starosedelačkog“ verskog vođu dobro opisuje taj momenat. S jedne strane je patrijarh maronitske crkve, istočne hrišćanske katoličke sekte. S druge strane je sunitski muslimanski muftija Bejruta. Povod je Gouraudovo proglašenje države Veliki Liban ili Grand Liban, koja je bila…
Foto: Željko Puhovski / Jutarnji list Piše: BBC News na srpskom Ivo Šegota i Mladen Kožić iz Zagreba od 2017. godine žele da postanu hranitelji, a posle dve i po godine pravne borbe Upravni sud im je to i omogućio. „Presretni smo. Kako smo rekli i sutkinji, ovo je božićni poklon kakvom se nismo nadali“, rekao je Šegota za Jutarnji.hr. Kožiš i Šegota su se 2017. godine prijavili Centru za socijalni rad u Zagrebu sa zahtevom da u dom prime dete, odnosno decu. Centar koji potpada pod nadležnost Ministarstva demografije, obitelji, mladih i socijalne politike, odbio je njihov zahtev, zbog čega…
Ajša Luković, studentica četvrte godine Pravnog fakulteta u Zenici, s ukupnim prosjekom ocjena 9,9 i ovogodišnja dobitnica Povelje dekana za prosjek 10, svojim znanjem i volonterskim radom želi graditi bolju Bosnu i Hercegovinu. Od prvog razreda osnovne pa sve do završetka srednje škole uspjela je ostvariti maksimalan prosjek ocjena. Kako kaže, fakultet je pred nju postavio nove ciljeve i izazove koje i dalje uspjeva ispuniti. S ekipom Anadolu Agency (AA) razgovarala je o uspjesima i planovima za budućnost. “Kompletno osnovno i srednje obrazovanje završila sam maksimalnim uspjehom. Zatim sam upisala Pravni fakultet u Zenici i slična situacija se nastavila, desetke…
Na konferenciji za medije koju su održali Eko Akcija Sarajevo i ekološko-humanitarna udruga Gotuša predstavljena je mapa izgrađenih, ali i planiranih mini-hidroelektrana na području čitave Bosne i Hercegovine. Prema predstavljenim rezultatima istraživanja, mini-hidroelektrane ne doprinose značajno ni lokalnoj zajednici, a izazivaju ogromnu ekološku štetu, kako na energetski sektor, tako i na životnu sredinu. U Bosni i Hercegovini se planira izgradnja preko 400 mini-hidroelektrana na preko 250 vodenih tokova. Zvanična statistika Državne regulatorne komisije za električnu energiju pokazuje da trenutno BiH izvozi skoro trećinu proizvedene električne energije, što znači da argument kako država treba miniHE jednostavno nije tačan. Prvi motiv gradnje…
Pišu: REJČEL KNEBEL I PJER RAMBER za Novi plamen Osnivački mit Evropske unije, 1989. godina, veoma je protivrečan simbol. Istočna Nemačka skupo je platila pristup političkim slobodama i masovnoj potrošnji: socijalnom propašću i ekonomskom pljačkom o kojima se na zapadu najčešće ćuti. Oduševljenje; Sloboda; Virtuoz na violončelu svira u podnožju srušenog zida; Nove mogućnosti; Obećanje „cvetnih polja“1. Događaji 9. novembra 1989. uglavnom su za muzičku pratnju imali Odu radosti. Međutim, tokom poslednjih par meseci, nesklad između velike ideje „ponovnog ujedinjenja“ i nasilja koje je pratilo ovu navodno mirnu revoluciju postao je veoma očigledan. Uzevši u obzir to da je ekstremno desničarska…
Već sedmicama Italijani izlaze na ulice i protestvuju protiv desničarskog populizma. Takozvani pokret „Sardine“ rođen je preko noći i nalazi se pred velikim izazovima. Autor Helena Kaschel za Deutche Welle Zbijeni skupovi ljudi na trgovima italijanskih gradova. Mnogi u rukama drže kartonske natpise u obliku sardina, koje su sami napravili. Već mjesec dana takvi prizori obilaze svijet. Protesti su počeli sredinom novembra jednim iznenadnim okupljanjem u Bolonji, na koje su putem Facebooka pozvali 32-godišnji nastavnik sportskog odgoja i savjetnik za energetiku Mattia Santorij, kao i trojica njihovih prijatelja. Santori je u međuvremenu preuzeo ulogu glasnogovornika “Sardina”. Njihov cilj bio je da mobiliziraju…
Univerzitet u Kaliforniji objavio je izveštaj o indeksu inkluzivnosti za ovu godinu, prema kojem je Holandija najtolerantnija zemlja u svetu, među prvih dvadeset država čak 15 su evropske, dok se BiH nalazi na 45. poziciji, od ukupno 132 ocjenjivane zemlje. Poslije Holandije slijede Švedska, Norveška, Portugalija, Irska, Velika Britanija, Kanada, Finska, Luksemburg i Danska. Na listi najtolerantnijih su još Njemačka, Austrija, Belgija i Australija. Među dvadeset prvih zemalja prema indeksu inkluzivnosti, čak 15 ih je iz Evrope, a preostalih pet su Kanada, Južnoafrička Republika, Australija, Argentina i Dominikanska Republika. Inače, glavni parametri koje ocjenjuje izvještaj su inkluzivnost građana u pogledu…