Kada je morao da govori o sebi, tvrdio je da je filozof i da romane piše samo vikendom, danima predviđenim za odmor. Ljudi koji umeju tako produktivno da odmaraju već nedostaju ovom svetu. Nedostajaće još više nakon smrti Umberta Eka.
Onoliko koliko je verovao u humanizam, Eko je prezirao totalitarizam. Ne samo to, nego je imao hrabrosti i da se bori protiv njega, iako je jednom rekao da je pravi heroj uvek heroj greškom, i da bi i on samo želeo da bude kukavica kao i svi drugi.
Umberto Eko jeste pravi heroj ovog i prošlog veka. Sada, kada su mu do kraja otvorena vrata vavilonske biblioteke, pridružiće se društvu onih čiji je put sledio. A vavilonska biblioteka je svuda oko nas; nju čine sve knjige na vašim i svim drugim policama, svaki lik iz knjige koju dopisujete, svaki citat koji pamtite.
Umberto Eko, By thierry ehrmann – https://www.flickr.com/photos/home_of_chaos/25608629331, CC BY 2.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=59720279
Umberto Eko, između ostalog, zapisao je i sledeće:
„Prelepo mi je to kada držim knjigu u rukama. Nikakav film, nikakva fotografija ne može doseći tu radost, to bogatstvo koje osećam kada prelazim prstima po njenim stranicama. Sam taj tihi čin čitanja ima u sebi nešto uzvišeno, intimno što bih mogao uporediti sa seksualnošću.“
„Lepota je uvek pitanje vremena, epoha. Ticijan ne bi znao šta bi s Pikasovom slikom, sigurno bi je smatrao strašno ružnom. Neki ljudi kupuju kič i žive srećno usred tog kiča koji ja smatram nepodnošljivim. Što se kaže, svaki lonac nađe svoj poklopac.
Jedna druga američka poslovica kaže: ne postoje ružni muškarci, samo siromašni. U isto vreme istinito i profano. Naravno da bogati ljudi imaju priliku definisati lepotu. Mogu sebi priuštiti stvari koje su retke, tražene, upravo u modi, žene koje odgovaraju trenutnim idealima lepote. U ljudskoj istoriji jaki i moćni su uvek uzimali ono što su želeli. No to još ne znači da estetski užitak odmah prelazi u seksualnu požudu. Najverojatnije nećete ovog trena poželeti otići s mojom ženom u krevet ako se ona sada pojavi na vratima.“
„Kada čovek prestane vjerovati u Boga, to ne znači da je prestao vjerovati u bilo šta. On onda vjeruje u svašta.“
„Izdavački mit je da ljudi hoće da čitaju lake stvari.“
„Ovog trenutka se razvija jedan demokratski model koji preti reprezentativnoj demokratiji. U Americi dve stranke koje kontrolišu privredu nude dva kandidata, a oni se jedino razlikuju u lepoti, gestovima, brzini gestikulacije i inscenaciji, a ne i u programima. To što je jedan glumac tipa Švarceneger mogao postati guverner i to samo zato jer izgleda užasno sposobno na filmu, to je već jako sumnjivo. Možda su upravo Švarceneger i Berluskoni čista avangarda nove političke kulture: trijumf i vlast lepote. Pa to je skandal da lepši kandidat ima veće izglede, no s druge strane to je jako prirodno.“
„Bojte se poslanika i onih koji su spremni da umru za istinu, jer po pravilu zbog njih mnogi drugi umiru sa njima, često prije njih, a ponekad i umjesto njih.“
„Ništa više uplašenom čovjeku ne daje hrabrosti kao tuđi strah.“
„Kao što kaže stara poslovica, pero drže tri prsta, ali radi čitavo tijelo. I boli.“
„Melanholija u krvi nije mutan talog nego najbolji vinski cvijet, ona stvara heroje jer budući da graniči s ludošću podstiče čoveka na najhrabrija dela.“
„Kada ujutro vežem kravatu, čini mi se da donosim ideološku odluku.“
„Naterao bih ljude da pročitaju moje knjige kako ne bi verovali da svetu treba vladar.“