Okej, more je more. Svi znamo. Lagani povetarac na licu, so u kosu, čaša vina u ruci. Ali, ukoliko budete malo fleksibilniji u stavovima i pogledima na svet i prirodu uvidećete da naše poluostrvo krije brojna jezera nestvarne lepote. A onda ćete poželeti i da otputujete do jednog od ovih (ili svih) 10 jezera, odmorite glavu i pokvasite noge.
Počevši od Srbije i planine Tare, na njoj se nalaze dva jezera smaragdno zeleno-plave boje okružena šumama Pančićeve omorike. Prvo je Zaovinsko jezero nastalo izgradnjom brane na reci Beli rzav. I upravo je na ovom jezeru Josif Pančić prvi put spazio Omoriku. Nivo vode fluktuira u zavisnosti od godišnjeg doba, pa je tako u letnjim mesecima nešto niži ali to ni u kom smislu ne umanjuje njenu lepotu niti mogućnost kupanja. Voda je čista, a u određenim delovima pri obali se mogu spaziti i ribice.
Perućačko jezero se nalazi u neposrednoj blizini idiličnog, istoimenog naselja i bajkovitog vodopada. I ono je nastalo veštačkim putem, odnosno izgradnjom brane. Na njemu postoji uređena plaža, a zvanična sezona kupanja se odvija tokom jula i avgusta. Ukoliko ste ljubitelji nekonvencionalnog smeštaja, možete iznajmiti drveni splav.
U susednoj Hrvatskoj najpoznatija su svakako Plitvička. Ona predstavljaju grupu jezera u sklopu Nacionalnog parka. Dele se na Gornja i Donja – 16 većih i više manjih jezera i u mnoga se slivaju vodopadi. Nastala su biodinamičkim radom reke Korane, a ceo Park se nalazi na UNESCOvoj Listi svetske prirodne baštine. Iako je kupanje zabranjeno i ulaz se naplaćuje i po 33 evra po osobi u jeku sezone, dolazak ovde se definitivno isplati.
Modro jezero nalazi se u blizini dalmatinskog grada Imotski i ono je kraškog tipa- nalazi se u dubokoj ponornici. Kao i Crveno jezero, najverovatnije je nastalo kolapsom pećine. Pored neobičnog krajolika, krasi ga i intenzivno plava boja. Putovanje do njega iz Beograda je poput svakog drugog odlaska na hrvatsko primorje, s tim da je put preko Bosne i Hercegovine nešto kraći, ali infrastrukturno lošiji.
Iako broji mnoga, dva najpoznatija slovenačka jezera su Bled i Bohinj. Bledsko jezero je prirodno i delom zalazi u šumovite predele Julijskih Alpa, a delom i u istoimeno naselje. Njegov pečat predstavlja srednjovekovni dvorac, smešten na ostrvcetu jezera. Uređene plaže, à la evropskog tipa i svež planinski vazduh će vas kupiti na prvu. Ako ništa drugo.
Bohinjsko jezero najveće je stalno prirodno jezero u Sloveniji i deo je Triglavskog nacionalno parka. Lokalna izreka “Kada ste u Bohinju, obično kasnite dan ili dva za svetom” predstavlja savršen poziv za zen odmor. Nalazi se u dnu Julijiskih Alpa.
U istočnoj Hercegovini nalazi se dragulj zvani Jablaničko jezero. Nastalo veštačkim putem na reci Neretvi, tokom letnjih meseci jedno je od omiljenih kupališnih lokacija tog kraja. Prilikom posete BiH ovo jezero sa plažama tirkizne boje nikako ne treba da propustite.
Iako nije ultra poznato u komercijalno-turističkom smislu, Crno jezero u Crnoj Gori vredno je pažnje. Nalazi se na Durmitoru i sastoji se od dva manja jezera: Velikog i Malog. Oaza mira i netaknuta priroda na ovom jezeru predstavlja spoj za idealan odmor tokom leta ili početkom jeseni.
Ljubitelji aktivnog odmora biće oduševljeni Trnovačkim jezerom u Crnoj Gori. Za one koji ne preferiraju ovu vrstu odmora ono definitivno nije dobar izbor, s obzirom na to da dolazak do njega podrazumeva nekoliko sati napornog hoda. Nalazi se na 1.500 metara nadmorske visine i u potpunosti je okruženo planinskim masivima u bajkovitom Parku prirode Piva. Naziva se i jezero ljubavi jer je u obliku srca.
Ohridsko jezero se prostire na teritoriji severne Makedonije i istočnog dela Albanije. Jedno je od najstarijih u Evropi, a blizina istoimenog šarmantnog makedonskog gradića koji je uspavan u svim periodima osim leta osvojiće vas na duge staze. Crkve, antički anfiteatar i tri uređene plaže krase ovaj grad i jezero.
Izvor: Noizz.rs