Možda vas ova lista neće iznenaditi. Na kraju krajeva, postoji i lista deset ljudi koji apsolutno nisu zaslužili Nobelovu nagradu. Ova lista navodi deset imena pisaca koji su zaslužili da dobiju Nobelovu nagradu za svoj doprinos književnosti.
10. Horhe Luis Borhes (1899-1986)
Borhesovo ime je bilo razmatrano za Nobelovu nagradu dobrih dvadeset godina, čak je nekoliko puta bio u veoma tesnoj konkurenciji da je dobije, međutim Komitet za dodelu Nobelove nagrade je odlučio da ovu nagradu ne dodeli Borhesu zbog podrške koju je pružao desničarski nastrojenim diktatorima, poput Pinočea. S druge strane, Komitetu nije bio problem da nagradu dodeli onima koji podržavaju levičarske diktatore poput Staljina. Da li je Pinoče bio gori od Staljina?
Borhes je napisao najveća nadrealistička književna dela do danas, i bio je dobitnik prve međunarodne Pulicerove nagrade. Izgleda da politika nije dobra za raspravu.
9. Vladimir Nabokov (1899-1977)
Nabokov je jedan od najvećih pisaca kojima engleski nije maternji jezik, a njegov najpoznatiji, ujedno i najbolji roman, svakako je „Lolita“. Napisao je još mnogo sjajnih dela iz oblasti fikcije i kritike, a prevodio je i poeziju. Bio je nominovan 1974. godine zajedno sa Grejamom Grinom (ne glumcem) i izgubio u korist Ejvinda Džonsona i Herija Mortinsona, koji su te godine delili nagradu. Ovaj prvi je bio Šveđanin i obojica su, u to vreme, bili članovi Nobelovog komiteta.
8. V. H. Oden (1907-1973)
Oden je bio jedan od najvećih pesnika dvadesetog veka. Dobio je Pulicerovu nagradu, Američku književnu nagradu, imao izuzetan uticaj na sve pesnike koji su došli posle njega, a pogotovu one sa engleskog jezičkog područja. Veruje se da ga je Komitet odbio zbog lošeg prevoda knjige dobitnika Nobelove nagrade za mir, Daga Hamaršelda, i zato što je sugerisao da je Hamaršeld homoseksualac, poput njega.
7. Robert Frost (1874-1963)
Apsolutno najveći američki pesnik dvadesetog veka; bard američkog severoistoka. Osvojio je četiri Pulicerove nagrade, dodeljeno mu je 40 počasnih doktorata, između ostalog i sa Harvarda, Oksforda, Kembridža i Prinstona. Postoji samo još jedan pisac koji je osvojio četiri Pulicera za književnost, a to je Judžin O’Nil, koji je osvojio i Nobela. Frostu je njegova četvrta Pulicerova nagrada dodeljena 20 godina pre njegove smrti. Komitet za dodelu Nobelove nagrade je uspeo da ga ignoriše toliko dugo.
6. Emil Zola (1840-1902)
Emil Zola je najveći primer francuske škole književnog naturalizma. Napisao je preko 20 romana i bilo koji od njih bi, danas, mogao da osvoji Pulicerovu nagradu, bez konkurencije. Njegove dve šanse da ih osvoji su bile upropašćene iz istog razloga kao i kod sledećeg pisca na listi.
5. Henrik Ibzen (1826-1906)
Henrik Ibzen je jedan od najvećih norveških pisaca i jedan od najboljih dramskih pisaca moderne. Šest puta je imao priliku da dobije Nobelovu nagradu, s obzirom na to da je dodela ove nagrade počela 1901. godine, ali je izgubio zbog tumačenja kvalifikacionih uslova koje je Alfred Nobel izložio u svom testamentu. On je želeo da dobitnici nagrade budu oni čiji lik i delo odišu „uzvišenim i zdravim“. Ibzen, otac moderne književne drame, očigledno nije vodio književni svet u idealnom pravcu.
4. Marsel Prust (1871-1922)
Marsel Prust je autor najmonumentalnijeg dela fikcije dvadesetog veka „U traganju za izgubljenim vremenom“. Ovaj njegov roman, koji se sastoji iz 7 tomova je jedno od prvih, ako ne i prvo, delo u kojima se koristi tok svesti kao književni način. Ipak, 1920. godine nagrada je dodeljena Kuntu Hamsunu (Norvežaninu, koji su Šveđanima bliskiji od Francuza) za njegovo monumentalno delo „Plodovi zemlje“. Koje delo ljudi danas više čitaju? Baš tako! „U potrazi za izgubljenim vremenom“.
3. Džejms Džojs (1882-1941)
Ovo je najveći irski pisac, osim Jejtsa koji je dobio Nobelovu nagradu. Džojs je takođe najveći pisac književnog pravca pod nazivom tok svesti u istorijskoj fikciji. On je, praktično, izumitelj savremene ideje o spekulativnoj fikciji, sa njegovim poslednjim delom „Fineganovo bdenje“, koje je praktično nemoguće pročitati. On ga je smatrao svojim najboljim delom, ali mnogo je poznatiji po delima kao što su „Uliks“, „Dablinci“ i „Portret umetnika u mladosti“.
2. Lav Tolstoj (1828-1910)
Njegovo delo je najbolji primer književnog realizma u istoriji književnosti, a Tolstoj je verovatno najbolji romanopisac u istoriji. Njegova dva titanska dela „Rat i mir“ i „Ana Karenjina“ bila bi sasvim dovoljna da Knutu Hamsunu obezbede nagradu. Da je Tolsoj bio rođen malo bliže Švedskoj, sigurno bi Komitet bio spreman da malo slobodnije protumači svoj sumnjivi prevod Nobelovog testamenta. Očigledno, Komitet nije smatrao da Lav Tolstoj vodi moderan književni svet u „idealnom pravcu“.
1. Mark Tven (1835- 1910)
Mark Tven je bio tvorac američkog romana, autor romana „Tom Sojer“ i „Haklberi Fin“ ali i jedan od najvećih romanopisaca, humorista, esejista, kritičara i autora uopšte. Kao i Tolstoj, imao je deset prilika da osvoji ovu nagradu, međutim, preskočen je u korist sledećih jedanaest pisaca: Sili Pridom, Teodor Momzen, Bjenstjerne Bjernson, Frederik Mistral i Hose Ečegraj i Eizagire (obojica dobitnici nagrade 1904. godine), Henrik Sjenkjevič, Đozue Karduči, Radjard Kipling, Rudolf Kristof Ojken, Selma Lagerlof i Paul Hajze.
Spreman sam da se kladim da ste čuli samo za jednog od ovih pisaca. Ja imam tri različite diplome iz engleskog jezika, a čuo sam samo za jednog od ovih jedanaest. Međutim, za Marka Tvena sam svakako čuo.
Izvor: listverse.com