Zakon koji dokazuje da Skandinavci nisu s ove planete

Zakon grada Jantea je izmišljeni zakon koji je formulisao Aksel Sandemose u knjizi “Begunac prelazi svoje tragove” iz 1933. godine. Sandemose je pisao na norveškom, ali je odrastao u danskom gradiću Nikobing Mors, koji je u knjizi zvao Jante.

Pored očiglednih razloga za dobar kvalitet života i, pre svega, sreću stanovništva u skandinavskim zemljama, kao što su dobre plate, poverenje u vladu, lične slobode – postoje i neki suptilniji okidači. Kulturološka pravila o tome kako se zapravo uživa u životu i kako se živi srećnije, dosta se razlikuju od onih u ostatku Evrope. Zakon iz Jantea je pozajmljen iz knjige i čista je fikcija, ali Danci, Šveđani i Norvežani zaista u velikoj meri žive po tim pravilima.

– Nemoj misliti da si nešto posebno.

– Nemoj misliti da si dobar kao mi.

– Nemoj misliti da si pametniji od nas.

– Nemoj da umisliš da si bolji od nas.

– Nemoj misliti da znaš više od nas.

– Nemoj misliti da si važniji od nas.

– Nemoj misliti da si dobar u bilo čemu.

– Nemoj nam se smejati.

– Nemoj misliti da je nekoga briga za tebe.

– Nemoj misliti da nas možeš naučiti nečemu.

Pisac i novinar Majkl But, koji živi u Kopenhagenu je zapazio da iako je u gradovima Zakon iz Jantea možda u padu, i dalje na mnogim nivoima prećutno važi u mnogim delovima te zemlje.

“Jedna moja prijateljica, kolumnistkinja Anegret Rasmusen je otvorila debatu o Zakonu Jantea kada je pisala o svojim iskustvima pošto se vratila kući iz Vašingtona, gde živi. Ona je prijateljima ispričala o uspehu svog sina u školi. ‘Kao brz način da pređem na temu, rekla sam – Stvarno je dobar, po uspehu je prvi u razredu. I svi za stolom su ućutali.’ Iako je Dankinja i trebalo je bolje da zna, odmah je shvatila da je prekršila pravilo. ‘Da sam rekla da je super u imitacijama ili u crtanju bilo bi sve u redu, ali je bilo potpuno pogrešno hvaliti se njegovim akademskim dostignućima'”, rekla je, a ona piše But.

Kada se prati ovih deset pravila, ljudi imaju sasvim prosečan život. S takvim mentalitetom, oni su jako zadovoljni ako im život udeli prosečne stvari. Ali s druge strane, ako vam život dodeli nešto iznad proseka, bićete prijatno iznenađeni, a u nekim slučajevima i jako, jako srećni.

Naučnici su merili nivo sreće u odnosnu na nagradu u kešu. Došli su do saznanja da su ljudi srećniji kada dobiju nagradu koju nisu očekivali nego kada dobiju onu za koju su znali.

Balansiranje posla i porodice

Za razliku od Amerike, u kojoj je često normalno da radite 12 sati dnevno, u Skandinaviji se velika većina kancelarija zatvara tačno u pet sati popodne. Ovo posebno važi za Dance. Kod njih prekovremeni rad nije na ceni, jer smatraju da se na taj način umanjuje produktivnost radnika, posebno na duge staze. Štaviše, u Švedskoj su neke firme već prešle na radno vreme od šest sati i pokazalo se da su radnici tako produktivniji. Zato Skandinavci imaju vremena da uživaju sa porodicom, pa su parkovi često puni roditelja sa decom.

Porodična okupljanja

Jedna reč – hygge. Ne postoji tačan prevod za ovu dansku reč, koja označava onaj divan ušuškan osećaj u kom možete da uživate sa porodicom i prijateljima. Sedite pored kamina u mekanom džemperu, u zagrljaju voljenih ljudi, smejete se i pijuckate vino – e, to je hygge. Hygge je super, samo ga mi često zaboravljamo. Hygge je uživanje u jednostavnim, sitnim stvarima.

Izvor: Noizz.rs

Ostavite komentar

unesite broj *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.