Umetnost zen vrtova u Kjotu​

Japanski pejsaži svedoče o brižnom odnosu prema prirodi, kako u obradi oskudne plodne zemlje – pirinčana polja su sastavni deo i gradskog ambijenta – tako i u njenom estetskom vrednovanju.

Raskoš prirode istaknuta je minimalnim intervencijama, da bi se stvorila harmonija prirode i ljudskih tvorevina. Aleje trešnjinog drveta u gradskim parkovima i vekovni  kultni ritual  posmatranja cvetanja trešanja (sakura) utradicionalni su elemanti japanske kulture življenja. Izložbe cveća  – u Osaki sam posetio izložbu hrizantema,  cveta japanskih careva – pružaju mogućnost upoznavanja ne samo sa trudom vrtlara nego i sa umetničkim majstorijama  njegovog  izlaganja. 

Tradicija bonsaija i ikebane vodi poreklo iz srednjeg veka. U tom periodu nastala je i  umetnost uređivanja prostora oko carskih palata, plemićkih vila i religioznih hramova, koja je tokom vremena stvorila prepoznatljive oblike pejsažne arhitekture, koje danas nepogrešivo prepoznajemo kao japanske vrtove.

Kjoto, hiljdugodišnja carska prestonica, slavan je po svojim vrtovima. Nekadašnja carska palata okružena je vrtom, kao i rezidencija šoguna (Niđo-đo) – stvarnog nosioca vlasti u srednjevekovnom Japanu. Ali, najpoznatiji vrtovi Kjota nalaze se u okvirubudističkih hramova (u Kjotu ima hiljadu šesto šintoističkih i budističkih hramova).

U periodu najvećeg procvata Kjota kao prestonice –  Muromači periodu   (1336 – 1573) – u Japan je stigao iz Kine poseban pravac budističkog učenja – zen budizam, praćen izgradnjom brojnih hramova i uvođenjem posebne estetike uređivanja  njihovog okruženja – zen vrtovima.

Vrtovi su bili sredina u kojoj se mogao ostvariti osnovni metodzen učenja – meditacija, radi  postizanja prosvetljenja, kao najvišeg stepena duhovnog razvoja u budizmu. Ovi vrtovi su i predstava „čiste zemlje“, u kojoj su bodistave, duhovnici na putu za prosvetljenje, mogli da se približe Budi.

Tradicijom su razvijena dva osnovna tipa zen vrtova. Promenadni vrtovi (čizenkaiju-šiki) dizajnirani su kao niz scenskih mesta do kojih se stiže šetnjom kroz pažljivo uređen pejsaž, kombinacijomtrave, šiblja, drveća i kamenja, oko veštačkog jezera ili potoka, sa drvenim ili kamenim mostićima različitog oblika i pažljivo postavljenim kamenim lanternama. 

Skladno su uklopljeni u šire prirodno okruženje, najčešće u obronke planina, i  taj „pozajmljeni pejsaž“ koristi se da istakne harmoniju vrta. Ovi vrtovi pružaju raskošnu scenografiju i zatradicionalna japanska venčanja. 

Drugi tip vrtova su „vrtovi suvog pejsaža“ ili kameni vrtovi (karesansui), u obliku modelskog predstavljanja prirode ili ideja duha, izraženihkroz nekoliko prirodnih elemenata: kamenja, šljunka i peska, u prostoru okruženomzidom od opeke. Oni su izraz zen estetike: jednostavnosti, elegancije i uzdržanosti.

Najposećeniji – i najlepši – hram u Kjotu, Rokuon-đi okružen je promenadnim parkom. Ali njegova glavna građevina, Zlatni paviljon (Kinkaku-đi), harmoničnim odrazom u jezeru-ogledau (Kjoko-či)  ispred njega, prikovao me je satima svojom lepotom. 

Desilo mi se to i prilikom prve i druge posete ovom hramu, posle dve decenije.Vrt koji okružuje paviljon, sa kućom za čaj,  delo je jednog od najvećih kreatora zen vrtova, Muzo Sosekija.

danas.rs

Ostavite komentar

unesite broj *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.