Poljubac je uvek odraz naših osećanja. Istražujući o poljupcima naučnici su došli do zanimljivih saznanja.
Usne ljudi su potpuno drugačije od usana bilo koje vrste životinja jer su napućene ka spolja.
Ljubljenje ipak nije tipično samo za ljude kao način pokazivanja emocija.
Neke vrste velikih primata se spajaju usnama kada izražavaju uzbuđenje, naklonost ili pomirenje.
Zanimljivosti o poljupcu
Naučnici nisu baš sigurni zašto se ljudi ljube, ali neki smatraju da odgovor leži u hranjenju. U nekim kulturama se sažvakana hrana detetu daje direktno iz usta roditelja, a deca ovaj čin dodira usana povezuju sa ljubavlju.
Postoji još jedna mogućnost. Njuškanje obraza voljene osobe je dugo služilo kao način raspoznavanja širom sveta, od Novog Zelanda do Aljaske. S vremenom letimični poljubac je postao tradicionalni deo ovakvog pokazivanja prepoznavanja i pripadnosti.
Međutim, ima i onih eksperata koji smatraju da ljubljenje nije univerzalno, te da je u pitanju naučena radnja, odnosno ponašanje.
Rimski vojnici doneli su kulturu ljubljenja u mnoge kulture koje nisu imale ovaj običaj, a kasnije su evropski istraživači i pustolovi preuzeli štafetu.
Primicanje licu drage osobe pred poljubac pomaže našem nosu da bolje proceni kompatibilnost sa tom osobom. Naučnici iz Švajcarske uradili su istraživanje koje je pokazalo da žene preferiraju miris muškaraca čiji je imuni-kod zapisan u genima, drugačiji od njihovog. Mešanje gena na taj način stvara potomostvo sa jačim imunim sistemom.
Najranije književno svedočanstvo o poljupcu pronađeno je u vedskim tekstovima napisanim na sanskritu čija je starost između 1.000 do 2.000 godina. Jedan deo pesme “Satapa Bramana” pominje ljubavnike koji spuštaju jedno drugom usta na usta.
Šta još kaže nauka
Ljubav je droga. Dopamin, neurotransmiter koji je povezan sa osećanjima žudnje i nagrade, pojačano se luči kada doživljavamo nova iskustva, što objašnjava zašto je poljubac sa novom osobom tako uzbudljiv i poseban.
Kod nekih ljudi nagli porast dopamina može da uzrokuje gubitak apetita i poremećaj sna, što su česti simptomi koji se povezuju sa zaljubljenošću.
Dopamin se proizvodi u ventralno tegmentalnoj zoni mozga, istoj oblasti na koju utiču i droge koje stvaraju zavisnost poput kokaina.
Kod muškaraca, strasni poljubac može da pospeši proizvodnju hormona oksitocina, koji je odgovoran za zbližavanje i vezivanje, tvrde naučnici iz Pensilvanije.
Držanje za ruke i ljubljenje smanjuje nivo hormona stresa kortizola, a samim tim utiče i na snižavanje krvnog pritiska i optimizaciju imunog sistema.
Strasni poljubac ima isti efekat na širenje naših zenica kao i biljka beladona, otrovna biljka puna alkaloida.
Dve trećine ljudi okreću glavu u desno kada se ljube, zaključak je nemačkih psihologa. Ovakvo ponašanje ima veze sa preferencama koje se stiču još u majčinom stomaku.
Evolutivni psiholozi su otkrili da muškarci više vole “vlažne” poljupce jezikom od žena.
Razmena pljuvačke može obezbediti reproduktivnu prednost za muškarce. Tokom poljupca, muškarac prenosi malo testosterona svojoj partnerki. Tokom nedelja i meseci, zbog ponavljanja poljubaca, jača ženski libido, zbog čega žena razvija veću želju za seksom.
Savet muškarcima da vode računa o higijeni usta jer kada žele da poljube nekoga, žene obraćaju pažnju na zube i zadah partnera.
Jedan mililitar pljuvačke sadrži oko 100,000,000 bakterija.
Ljubljenje je idealno za mršavljenje i podmlađivanje jer aktivira preko 30 mišića lica i sagoreva 10 kalorija po minutu.
Poljubac za duži život
P. S.
Ljubljenje u čoveku budi i niz pozitivnih emocija i oslobađa niz hemikalija koje pomažu pri smanjenju stresa i povećanju socijalnog vezivanja.
Naučnici tvrde da je svakome potrebna bar četiri poljupca dnevno da bi izdržao stresni dnevni ritam i sačuvao zdravu psihu.
Prema jednoj naučnoj studiji muškarac koji svako jutro poljubi svoju ženu/devojku živi pet godina duže.
Izvor: bliczena.rs / http://pslanguagecafe.com/dvadeset-zanimljivosti-o-poljupcu/