Kovid-19 i kako bi mogao da promeni celokupan obrazovni sistem u svetu

Svet se preko noći promenio i ovo bi mogla da bude savršena prilika da se redefiniše učionica tako da postane bolja za svakoga, piše BiBiSi.

„Ukoliko budemo imali pravu vrstu vizije i izvođnja, mogli bismo radikalno da prepravimo naš obrazovni sistem”, kaže Raja Bidšari, obrazovna preduzetnica i ekspert za tehnologiju.

Naš aktuelni obrazovni model, zasnovan na nastavnicima koji stoje ispred reda klupa punih učenika koji bi trebalo pažljivo da slušaju, nije se menjao decenijama.

I kako časovi u nekim zemljama kreću da se nastavljaju posle više nedelja prekida, ljudi se pitaju šta možemo da naučimo iz iskustva kako bismo iz svega izašli jači.

Čak i pre Kovida-19, s ubrzanim promenama u tehnologiji, već se raspravljalo o pitanju kako možemo da uvrstimo ovo novo znanje u naš obrazovni sistem.

Veštačka inteligencija nam omogućuje da predavanje prilagodimo sposobnostima svakog đaka ponaosob i da se monotone dužnosti prebace sa nastavnika na mašine.

Virtuelna realnost, u međuvremenu, može da pretvori učenje u angažovano i uzbudljivo iskustvo.

Mnogim učenicima širom sveta je dosadno i ne uživljavaju se u učenje tokom izolacije, kaže Bidšari, koja je i osnivačica i generalna direktora „Ovakademija” u Dubaiju i Kanadi, „ali je mnogima od njih bilo dosadno i nisu se uživljavali ni u aktuelni sistem”.

Preosmišljavanje školstva

„Ovakademi” koristi raznovrsne onlajn i oflajn platforme za podučavanje tema kao što su razmišljanje o velikoj slici, radikalna kreativnost, empatija i saosećanje, i etičko korišćenje tehnologije.

Oni se zalažu za školski plan i program koji je potpuno interdisciplinaran i za ocenjivanje učenika ne kroz ispite, već kroz njihove projekte, ono što stvore i kakav trag mogu da ostave na svet.

„Tako đacima učenje postaje uzbudljivije, zato što znaju zašto uče”, kaže Bidšari, a prenosi BiBiSi.

„Moramo da osmislimo škole ispočetka, ne samo kao izolovane silose u kojima su deca zatočena, već kao inkorporirane u prostor u kojem ona mogu da imaju interakciju sa svojim budućim poslom”, dodaje.

„Jedna od pozitivnih strana ove krize jeste da se sada učenici pripremaju za rad na daljinu. Mnogi od njih grade set veština za vođenje onlajn kursa, digitalnu komunikaciju, digitalnu saradnju i potencijalni rad na projektima.”

„Ukoliko škole budu to radile kako treba, zapravo će početi da pripremaju đake za rad u budućnosti.”

A mogućnosti?

Među 5,5 miliona đaka koji su polagali završne ispite 2018. godine u Brazilu, samo 42 odsto njih imalo je kompjuter kod kuće, prema analizi Kase Fluminense, nevladine organizacije iz Rija.

Foto: Canva

Devedeset odsto onih bez kompjutera bili su iz državnih škola, 70 odsto su bili crnci, a 65 odsto žene.

„Ovi podaci kriju čitave slojeve nenamirenih potreba”, kaže Jasmin Monteiro, iz Kase Fluminense. „Đaci koji ne poseduju kompjuter često žive u stanovima sa malo soba i ne mogu da nađu mirno mesto za sebe da se skoncentrišu i uče.”

Od mnogih se traži da još i rade kako bi zarađivali novac, a oni se često staraju i o mlađoj braći i sestrama ili starijoj rodbini, naročito devojke.

Iako smo još daleko od drugačijeg modela obrazovanja, vlade mogu da iskoriste lekcije naučene tokom pandemije u potrazi za boljim alternativama, kaže Bidšari.

„Jedan od načina da se počne eksperimentisanje sa tim rešenjima jeste da se ona uvrste u vannastavne aktivnosti jedan ili dva sata nedeljno”, kaže ona.

Vlade bi mogle i da usvoje regulativu koja omogućuje modele koji su više interdisciplinarni i zasnovani na projektima, a nastavnicima da omoguće profesionalni razvoj.

Masovno obrazovanje možda nikad neće postati radikalni eksperiment, priznaje Bidšari, ali mogli bismo da težimo „spojenim modelima”, koji ipak koriste neke od boljih alternativa.

„Trenutni sistem je ogromno nasleđe prošlosti i trebaće vremena da se promeni. Moramo da budemo strpljivi”, kaže ona.

„Ali nova normalnost za neke škole u svetu biće prelazak na spojeni model, u kom će đaci moći da rade mnogo toga sami, a škole da se usredsrede na saradnju, rešavanje problema, povratne informacije i socijalizaciju.”

Izvor: BBC

Ostavite komentar

unesite broj *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.