„Nemojte ostarjeti, koliko god živjeli. Uvijek se ponašajte kao znatiželjno dijete pred velikim misterijem zvanim život.“
Starenje počinje od početka čovjekova života, ali ne od trenutka kada se rodio, već od časa kad je začet… Nemoguće je odrediti kada prestaje razdoblje razvoja – evolucije, a kada u životu počinje involucija organizma. Kod nekih se osoba znaci starenja javljaju vrlo rano, kod drugih kasnije, a kod trećih pak vrlo kasno, te tada često govorimo o “mladim starcima“, a to su ljudi koji u 80-im godinama rade, stvaraju, pišu i bave se sportom. Velike su individualne razlike, što znači da je svaki čovjek osoba za sebe i ima svoj vlastiti biološki sat. Ne postoji sukladnost između biološke i kronološke-kalendarske starosti.
Kad spomenemo riječ starost, gotovo je uobičajeno da mislimo na starog, onemoćalog i bespomoćnog čovjeka, no nije uvijek tako. Organizam starije dobi ima brojne specifičnosti, koje se često jako razlikuju od organizma srednje životne dobi. Moramo razlikovati specifičnosti (psihofizičke) starije osobe od bolesti starijeg čovjeka.
Isto tako smatram da okolina, porodica, načini života imaju jako velikog utjecaja da li će osoba koja je u trećcoj životnoj dobi živjeti „mladim duhom“ ili se predati u jamu zaborava.
Nema sumnje da je starenje proces bez povratka, godine idu i ne možemo kazaljku našeg životnog sata zaustaviti ili pomaknuti unatrag. Prirodno razmišljajući i starenje i starost su neizbježne pojave – biološki proces, ali promjene koje se događaju u našem tijelu ne znače bolest već su prirodni znaci starenja, iako nisu ugodni – usporeni smo, imamo bore, kosa nam je sijeda, bole nas kosti, tromi smo, dobro ne vidimo i ne čujemo, gubimo stvari, zaboravljamo, ne sjećamo se što je bilo jučer, ali pamtimo divne događaje iz daleke prošlosti, ne volimo se gledati u ogledalo, ali što je tu je, u “zlatnoj“ smo životnoj dobi.
Treba se prilagoditi i prihvatiti sebe kakav jesi, to je jako važno da bismo se dobro osjećali u starijoj dobi. Treba primijeniti onu poznatu izreku “dodaj život godinama“… Svako životno doba ima svojih čari, samo se trebate potruditi pronaći ih!
Upoznala sam puno starijih ljudi sa vedrim pozitivnim psihičkim stanjem duha, puni energije, želje da još postignu od neki svojih zacrtanih ciljeva, hobija i slično… isto tako znamo i mnogo starijih ljudi koje godine nisu nimalo promijenile ostali su tromi, pesimistični, bez „elana“… ali da im je sama činjenica da je starost to uradila nije točna… oni su takvi rođenjem, načinom na koji su živjeli, itd.
Pogledajte ovu fotografiju: što vam prvo pada na um?
Prije par dana ulazim u jedan trgovački centar, i vidim četiri „bake“ kako pričaju, kako se smiju, priđem im i zamolim da se pridružim na par minuta. Svakako njima je drago sto sam im prišla i to rekla, kažu okupimo se, sjedimo, pričamo, komentiramo, smijemo se… Istina, ove žene/bake žive u urbanoj sredini, imaju i više vremena za razgovore i susrete, i pričamo o par tema tih nekoliko minuta, i ja kažem uslikati ćemo se… Jaoj, drago njima, brže popravljaju kosu, sklanjaju štapove, ali vidite ovu prvu što se skriva od pogleda (nije zato što se srami ili neće)….Već kaže nemam uređenu frizuru… Ajme, kako je to meni zvučalo simpatično, ja sam se smijala,… neće „baka“ da izgleda loše na fotki bez uređene frizure.
Zasto sve ovo kažem, koliko su zdrave “psihički“ ili mi kažemo „očuvane“, ali zamislimo na trenutak kakav je težak zivot bio u njihovim mladim danima, ali ostao je bez obzira na sve optimizam, sreća, radost, iskra u „očima“.
Svako životno doba ima svojih čari, samo se trebate potruditi pronaći ih!
Napisala: Žana Alpeza
