Intervju sa Predragom Voštinićem, Lokalni front Kraljevo

Predrag Voštinić je jedno od najpoznatijih lica Pokreta Lokalni front u Kraljevu, koji već godinama animira sugrađane da se pokrenu i utiču na sopstvenu sudbinu, počev od sitnih svakodnevnih stvari do pronalaska modela stabilnog društvenog razvoja, što Srbiji ne uspeva već više od 25 godina, kako piše u njihovom Programu.

Intervju vodio: Slobodan Martinović

1.         Kako ocenjujete protest u Beogradu i ostalim gradovima u Srbiji?

Očigledno je dovoljno da samo neko malo pomeri poklopac jer u ovoj posudi baš ključa. Dve stvari su upadljive, broj mladih na ulicama i spremnost na agresiju obe strane. Uveren sam da će vlast od sada mnogo puta meriti uticaj onoga što nalaže, bilo kome, jer je dovoljno par sati za reakciju. Istovremeno, upravo ta spontanost i nepredvidivost ostavlja proteste bez organizacije, a samim tim i bez artikulacije i kontinuiteta. Snaga je, međutim, baš velika, a nestrpljenje na izmaku.

2.         Šta je protest proizveo pozitivno a šta negativno?

Većina je zamerila nasilnosti protesta, ali van javnosti uočljiva je i neka vrsta prećutnog odobravanja, pa čak i podrške grubom nastupu. To nije neobično jer je bes prirodna reakcija dugoročno ugnjetenog. Konačno je vlast osetila realnu pretnju iz drugog smera, i ma koliko glumili staloženost – nije im bilo svejedno nimalo, naročito prvog dana kad je nasilni odgovor dobrim delom bio posledica nespremnosti i loše procene. Zadrhtala je vlast. Međutim, i sami demonstranti su uplašeni od pojave fašistoidnih utvara koje su zighajlovale, koje se do sada na građanskim protestima nisu videle. Zapravo nigde osim na tribinama. Eto, to je naraslo i napredovalo u društvenom tkivu.

3.         Da li iz tog pozitivnog može nastati politička platforma za promene u Srbiji?

Ne, teško je na takvom terenu artikulisati bilo šta konstruktivno, ali u ovo vreme se najbolje uviđa koliko je to neophodno. Zbog toga je i došlo do obnavljanja svih pokidanih kontakata, smanjeni su sujetni naboji među opozicionim konkurentima, i otvoren je kakav-takav prostor za saradnju. Ubrzano je planiranje, kandiduju se ideje za nastavak pritiska na vlast, a svi su ohrabreni i zasnovani na ogromnom nezadovoljstvu od koga se ovog puta čuo urlik.

4.         Zašto nema sindikata na protestima?

Ne samo sindikati, mnogi su ostali uzdržani od organizacijskog učešća, iako su kao pojedinci pohodili ulice. Nije u pitanju neprincipijelna kalkulacija, već zrelo promišljanje u ovom slučaju. Veliki su zdravstveni rizici, a ljudi ipak veću opasnost vide u ovoj vlasti nego u zarazi. Ipak, prevelika je odgovornost koju bi preuzeo neko ko predlaže i drugima da ignorišu rizike. Sindikatima se tema sada nametnula; o posebnim uslovima rada mora se posebno dogovarati. A to podrazumeva čvrste osnove, to sad mora da se progovori, inače će na jesen biti jako neprijatna pozicija za sve učesnike u razgovorima.

5.         Gde sebe vidi Lokalni front u ovim protestima?

Odmah ispod stepenica. Mi nismo ljudi koji ruše, besciljno osvajaju hodnike zgrada i potom se povlače. Mi smo od onih upornih, koji bismo upornošću i doslednošću da u te zgrade, uvedemo pristojne ljude sa neporecivim integritetom i namerama daleko časnijim od sirovog ličnog interesa i promocije.

Centar za istraživanje u politici Argument

www.bitovik.org.rs

Ostavite komentar

unesite broj *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.