Baba Jaga: Opaka veštica iz slovenske mitologije

Dvosmislena koliko i odvratna, Baba Jaga je anomalija – u isto vreme oličenje majke prirode i zlobnice koja uživa da proždire one koji ne uspeju da izvrše njene zadatke. Iako je poreklo njenog imena nejasno kao što je i njena svrha, veruje se da je baba nešto nalik na „staricu“ ili „baku“, dok o jagi postoje sukobljene teorije značenja, od „zmije“ do „opake“. Kako bilo da bilo, čak i samo ime Baba Jage naglašava čudnovatost njene ličnosti, što je čini zanimljivim likom za odgonetanje.

Baba Jaga se najčešće prikazuje ili kao jedna starica ili kao tri stare sestre, mršave, gvozdenih zuba i noseva toliko dugih da njima dodiruju plafon dok spavaju.

Baba Jaga je običajeno naslikana kako jaše na avanu pre nego na metli, dok joj tučak služi kao pomoć pri letenju ali i kao čarobni štapić. Priče o njoj se često odvijaju u njenoj kolibi, duboko u šumi, postavljenoj na magične pileće noge, sa glavom petla na vrhu. Legenda kaže da je koliba okružena ogradom od ljudskih kostiju.

Unutar njene kolibe, junaci je često susreću nagnutu nad kuhinjsku pećnicu, koja je i sama ogromna, proteže se od jedne strane kolibe do druge, čime se suptilno naglašavaju njena veličina i magična moć. Pećnica je još jedan uobičajeni detalj u pričama o Baba Jagi, jer je kazna za neuspeh u određenim zadacima biti skuvan i pojeden. Međutim, uprkos velikom apetitu, Baba Jaga je uvek prikazana kao mršava i koščata.

Dobročinitelj ili zlikovac?

Iz karakterizacije Baba Jage proizilazi mnogo nesigurnosti koja se vezuje za nju. Ona varira između dobročinioca i zlikovca, pomažući herojima slovenskih mitova ili ih ometajući. Iako izgleda da nikoga ne dira neizazvana – takoreći, dok osoba barem ne dođe do vrata njene kolibe – deluje da nema mnogo morala. Bez obzira na to, šta god da obeća junaku, koji treba da ispuni njene zadatke, to obećanje će ona i održati.

Mnoge od poznatih priča u kojima se pominje Baba Jage ne tiču se direktno nje, već junaka koji nailaze na nju.

Vasilisa Prekrasna

U priči „Vasilisa Prekrasna“, Vasilisa je poput Pepeljuge: ona ima magičnu lutku, majka joj je umrla, a otac se ponovo oženio užasnom ženom sa podjednako neprijatnim ćerkama. Kada Vasilisin otac ode na put, nova maćeha proda kuću i preseli se sa tri devojke u kolibu u šumi, tražeći od ćerki da izvršavaju nemoguće zadatke uz svetlost sveće. Kada Vasilisa izađe iz kuće po zahtevu posestara da nađe još svetla, ona susreće Baba Jagu, koja pred Vasilisu stavlja brojne teške poslove u zamenu za vatru koju će da odnese u kuću. Uz pomoć lutke, Vasilisa završi sve zadatke i dobija vatru u fenjeru od lobanje, a on sagori njenu užasnu porodicu kada se vrati kući. Naravno, Vasilisina priča ima srećan kraj, ona se udaje za ruskog cara, ali je u njenoj priči najintrigantnija uloga Baba Jage.

Baba Jaga predstavlja prepreku za Vasilisu, kao i njenog spasioca, jer se bez njenog fenjera Vasilisa nikada ne bi oslobodila svoje okrutne porodice. Međutim, način na koji je Baba Jaga oslobađa je užasan, i otkriva je kao nemoralnu, opasnu ženu. Za razliku od vilinske kume u originalnoj priči o Pepeljugi, Baba Jaga više liči na okrutnu maćehu koja dozvoljava ćerki da sebi seče stopalo da bi stalo u staklenu cipelicu. Baba Jaga ide u krajnost da bi oslobodila Vasilisu, izazivajući tri bolne smrti – i uzrokujući Vasilisi mnogo tuge pre nego što joj dozvoli da napusti kolibu – umesto da samo pomogne Vasilisi da pobegne od svoje nove porodice.

Baba Jaga kao Majka Zemlja

Baba Jaga se takođe predstavlja kao lik Majke Zemlje, utičući na prirodni svet preko svoje tri sluge, čemu Vasilisa svedoči. Vasilisa dva puta vidi tri jahača – prvog belog, drugog crvenog, a trećeg crnog. Kada upita ko su oni bili, Baba Jaga odgovara da su to Dan, Sunce i Noć, koje ona kontroliše, od kojih je svako njen sluga. U ovom primeru, čitalac može da uvidi kolika je Baba Jagina moć, ponovo potvrđujući da je mogla da se na mnogo nežniji način reši Vasilisine porodice, ali je izabrala da to ne uradi.

Baba Jaga i sirota deca

Još jedna priča o Baba Jagi uključuje sirotu decu, koja su takođe žrtve okrutne maćehe.

U priči, decu pošalju kod Baba Jage da ih se reši, ali ona uspevaju da pobegnu iz veštičine kolibe uz pomoć svih životinja, biljaka i predmeta koje Baba Jaga zapostavlja. Crni mačor im pomaže da isplaniraju beg jer ga ona hrane kada veštica to ne uradi, živica preseca put Baba Jagi jer je nikada ne uređuje, a čak i drveće u šumi pokušava da joj se ispreči na putu zbog sličnog zapostavljanja. Stoga se deca vraćaju kući u jednom komadu, a Baba Jaga odustaje od svoje potrage kada joj postane preteška. I ova priča ima srećan kraj: otac štiti svoju decu i izbacuje maćehu, a Baba Jaga ponovo postavlja prepreke. Možda drugačije ne bi ni gnjavila decu, da joj ona prva nisu dosađivala.

Iako se smatra da ona može da predstavlja i božanstvo poput Majke Prirode, u ovoj priči se prirodni svet okreće protiv nje, jer ona izaziva njegovu patnju. Ovo je još jedan dokaz zašto je teško svrstati Baba Jagu u jednu kategoriju i zašto ona potpada pod mnoge.

Zbog neuhvatljive prirode njenog karaktera, Baba Jaga ostaje intrigantni mitološki lik, čija se uloga i značenje i dalje spominju i istražuju. Ona dodaje misteriju i nesigurnost u svaku priču koje je deo, jer čitalac do njenog poslednjeg poteza nije siguran da li su njene namere zle ili dobre. Iako je ova dilema da li je ona dobra ili zla samo jedno od mnogih razmatranja, postavlja osnov za njenu analizu kroz slovensku književnost.

Izvor: ancient-origins.net
Prevod: Đorđe Radusin za portal Laguna

Ostavite komentar

unesite broj *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.