Marija Kiri bila je francuska fizičarka i hemičarka poljskog porekla. Veći deo života je provela u Francuskoj, a tamo je i započela naučnu karijeru. Dobitnica je Nobelove nagrade za fiziku i hemiju 1903. i 1911. godine.
Evo i nekoliko činjenica o njoj koje nismo znali!
Radila je iz kolibe
Može biti iznenađenje kad se sazna da su Marija i njen muž Pjer sproveli najveći deo istraživanja i eksperimenata koji su doveli do otkrića elemenata Radijuma i Polonijuma u onome što je ugledni nemački hemičar Vilhelm Ostvald opisao kao “mešavina štale i šupe za krompir”.
U stvari, kada su mu prvi put pokazali prostorije, pretpostavio je da je to “praktična šala”. Čak i nakon što je par osvojio Nobelovu nagradu za svoja otkrića, Pjer je umro nikad ne stupajući u nove laboratorije koju je Univerzitet u Parizu obećao da će izgraditi.
Prvobitno ju je ignorisao Odbor za nominaciju za Nobelove nagrade
1903. godine članovi Francuske akademije nauka napisali su pismo Švedskoj akademiji u kome su nominovali kolektivna otkrića u oblasti radioaktivnosti koje su napravili Marija i Pjer Kiri, kao i njihov savremenik Anri Bekerel, za Nobelovu nagradu za fiziku.
Ipak, u to vreme i preovlađujućih seksističkih stavova, nije ponuđeno priznanje doprinosa Marije Kiri, niti se spominje njeno ime.
Odbila je da unovči svoja otkrića
Nakon što su 1898. otkrili Radijum, Marija i Pjer su iskoristili priliku da potraže patent na njemu i profitiraju od njegove proizvodnje, uprkos činjenici da su imali jedva dovoljno novca za nabavku uranijumske šljake koja im je bila potrebna za vađenje elementa.
Naprotiv, oni su velikodušno delili izolovani proizvod Marijinih teških poslova sa kolegama istraživačima i otvoreno delili tajne procesa potrebnog za njegovu proizvodnju sa zainteresovanim industrijskim partijama.
Ajnštajn ju je ohrabrivao tokom jedne od najgorih godina njenog života
Albert Ajnštajn i Kiri prvi put su se sreli u Briselu na prestižnoj Konferenciji Solvai 1911. Ovaj događaj samo za poziv okupio je vodeće svetske naučnike u oblasti fizike, a Kiri je bila jedina žena od ukupno 24 člana.
Ajnštajna je Marija toliko impresionirala da je došao u njenu odbranu kasnije te godine, kada se ona uplela u kontroverzu i medijsko besnilo koje je okruživalo.
Lično je pružala medicinsku pomoć francuskim vojnicima tokom Prvog svetskog rata
Kada je izbio Prvi svetski rat 1914., Kiri je bila primorana da obustavi svoja istraživanja i otvaranje svog novog instituta Radium zbog pretnje mogućom nemačkom okupacijom Pariza.
Nakon što je lično predala svoj skriveni deo dragocenog elementa sigurnosti bankarskog trezora u Bordou, počela je da koristi svoju ekspertizu u oblasti radioaktivnosti kako bi pomogla francuskim ratnim naporima.
Nije znala ništa o opasnosti radioaktivnosti
Danas, više od 100 godina od njenog otkrića radijuma, čak je i javnost dobro obaveštena o potencijalnim opasnostima povezanim sa izlaganjem ljudskog tela radioaktivnim elementima.
Ipak, od prvih godina tokom kojih su naučnici i njihovi savremenici otkrivali proučavanjem radioaktivnosti do sredine 1940-tih, malo se konkretno razumelo kako o kratkoročnim, tako i o dugoročnim uticajima na zdravlje.
Njena ćerka je takođe dobila Nobelovu nagradu
U slučaju najstarije ćerke Marije i Pjera Kiri, Irena, sa sigurnošću se može reći da iver nije pao daleko od klade. Sledeći snažne korake svojih roditelja, Irene se upisala na Prirodno-matematički fakultet u Parizu.
Međutim, izbijanje Prvog svetskog rata prekinulo je studije. Pridružila se majci i počela da radi kao medicinska sestra, radeći rendgenske aparate za pomoć u lečenju vojnika ranjenih na bojnom polju.
Do 1925. godine Irena je doktorirala nakon što se pridružila majci na polju studija radioaktivnosti. Deset godina kasnije, ona i njen suprug Frederik Žolio zajednički su dobili Nobelovu nagradu za hemiju za proboj koji su napravili u sintezi novih radioaktivnih elemenata.
Marija Kiri je umrla 1934. od aplastične anemije, koja je skoro sigurno posledica izlaganja radijaciji.
IZVOR: ddl.rs