Neurohirurzi i inženjeri koji rade za NASU nisu ništa pametniji od nas “običnih” ljudi, tvrdi studija

Skoro svi smo kao deca na pitanje “šta želiš da budeš kad porasteš?” odgovarali sa naučnik, doktor ili bilo koje drugo zanimanje od koga smo odavno odustali. Jednostavno smo se predali jer smo predpostavili da sve te trojke u školi verovatno znače da nismo predodređeni da šaljemo rakete u svemir.

Ipak ovakvo razmišljanje bi moglo da bude stvar prošlosti jer je jedno britansko istraživanje pokazalo da neurolozi i naučnici nisu mnogo pametniji od običnog čoveka. Ispitano je 329 vazduhoplovnih inžinjera od kojih većina radi za NASA i 72 neurologa su učestvovali u studiji koja je testirala njihovo mentalno stanje. Cilj testiranja je bio da se konačno reši misterija koja profesija ima pametnije ljude a i da se proveri da li je mišljenje javnosti oko njihovog intelekta utemeljeno u realnosti.Operacija OperacijaFoto: Shutterstock

Pretpostavka je da će u budućnosti ove oblasti doživeti krizu prouzrokovanu nedostatkom radnika, pa na sve načine pokušavaju da ohrabre mlade da se upuste u ove profesije koje su stereotipično rezervisane za genijalce.

Profesionalci iz obe sfere su testirani standardnim testom inteligencije koji je napravljen na Imperijskom koledžu u Velikoj Britaniji. On se fokusira na polja kao što su radna memorija, pažnja i obrada emocija, i učesnici su ispitavani o njihovim godinama, polu i iskustvu u profesiji kojom se bave. Rezultati su upoređeni između dve grupe, ali takođe i sa 18.000 rezultata prethodno testiranih građana.RaketaRaketaFoto: Shutterstock

Neurohirurzi su postigli zapaženo bolje rezultate od inžinjera po pitanju rešavanja semantičnih zadataka, kao što su definisanje retkih reči. Međutim, kada je u pitanju pažnja i mentalna manipulacija, poput rotiranja slike predmeta u glavi, inžinjeri su se pokazali znatno bolje rezultate. Kada se ovo testiranje uporedi sa prethodnim gde su učestvovali obični ljudi, vazduhoplovni inžinjeri se praktično ni u kojoj oblasti ne ističu. Ipak neurolozi su pokazali znatno veću brzinu pri rešavanju zadataka ali im je dosta duže trebalo da se prisete informacija.NeurohirurgNeurohirurgFoto: Shutterstock

Istraživači su izneli predpostavku da ovakvi rezultati možda potiču iz prirode profesije koja zahteva dosta brze odluke, a može biti i rezultat treninga kojim su neurohirurzi podvrgnuti kako bi upravo stekli potrebnu brzinu.

Ovo istraživanje potencijalno može i da uzdrma postolje na kom visoko stoje ove dve profesije. Budućnost i problemi koji nas isčekuju će nas naterati da se odreknemo prestiža koji nosi neka profesija, kako bi se ona činila dostižnija u glavi mladog čoveka. Profesionalna orijentacija postaje sve veći fokus obrazovnog sistema, čak i u Srbiji, pa je moguće da poput programera, vidimo ogroman broj mladih naučnika i hirurga.

Izvor: Noizz.rs

Ostavite komentar

unesite broj *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.