U Prnjavoru, kao i u mnogim drugim sredinama širom Bosne i Hercegovine, osobe s invaliditetom svakodnevno se suočavaju sa sistemskim preprekama koje ih sprječavaju da vode samostalan i dostojanstven život. Zbog nedostatka personalne asistencije, usluge koja bi im omogućila veću slobodu kretanja, pristup obrazovanju, radu, zdravstvu i društvu, mnogi ostaju nevidljivi i zavisni od pomoći porodice ili volontera. U okviru kampanje „Personalna asistencija – podrška koja donosi slobodu razgovarali smo sa Goranom Vasićem, osobom s invaliditetom iz Prnjavora, o njegovim svakodnevnim izazovima.
„Zamislite da za svakodnevnu šetnju, odlazak u poštu ili bilo koju običnu obavezu morate danima da planirate kako ćete savladati trotoar, ući u zgradu, ili se obratiti službeniku – sve ono što većina ljudi obavi usput, za mene je često nepremostiva prepreka,“ priča Goran Vasić iz Prnjavora, osoba s invaliditetom i jedan od onih koji svakodnevno osjeća nedostatak sistema personalne asistencije.
Svaki dan bez personalnog asistenta je borba
„Moj dan bez personalne asistencije je komplikovaniji i teže provodljiv počev od samog kretanja trotoarom, a onda i do ostvarivanja samog cilja – recimo, odlaska do pošte. Bez pomoći, sve postaje izazov, a ja zavisim od toga hoće li neko od porodice ili komšija imati vremena da mi pomogne,“ kaže Goran. Ono što je drugima svakodnevna rutina, za njega predstavlja borbu za dostojanstvo i osnovnu ljudsku slobodu.
Goranovo iskustvo jasno pokazuje kako svakodnevni zadaci koje mnogi obavljaju rutinski, za osobe s invaliditetom postaju iscrpljujući i često nedostižni bez podrške. Upravo zato, personalna asistencija nije pitanje udobnosti – već pitanje pristupa osnovnim ljudskim pravima.
Personalni asistent – ključ za slobodniji, dostojniji život
Pitanje koje mijenja sve: Šta bi za tebe značilo da imaš personalnog asistenta?
Goran odgovara bez razmišljanja: „Sigurno da bi se nezavisnost i sloboda kretanja podigli na viši nivo, ne samo kroz fizičko ostvarivanje ciljeva, već i psihički – znaš da imaš podršku, da nisi sam, i da tvoje potrebe neko uvažava.“ Za Gorana, personalna asistencija nije luksuz, nego osnovno ljudsko pravo. Asistent bi značio povratak osjećaja kontrole nad vlastitim životom, uključivanje u zajednicu i mogućnost da slobodno odlučuje o svakodnevnim aktivnostima.
Na kraju, Goran ima snažnu poruku za lokalne vlasti i donosioce odluka u Prnjavoru:
„Donesite odluku. Učinite korak koji će pokazati da svi građani Prnjavora imaju pravo na život dostojan čovjeka. Dajte podršku personalnoj asistenciji i omogućite slobodu onima kojima je najpotrebnija.“ Goranova poruka je jasna: potrebna je i politička volja i institucionalna podrška kako bi personalna asistencija postala stvarnost u Prnjavoru.
Organizatori kampanje traže da Grad Prnjavor usvoji Odluku o proširenim pravima iz socijalne zaštite, kojom bi se personalna asistencija uvela kao lokalna socijalna usluga, te da se u budžetu za 2026. godinu osiguraju sredstva za njeno finansiranje.
Pozivamo sve – građane, institucije i donosioce odluka u Prnjavoru – da budu dio ove promjene. Goranova priča je samo jedna od mnogih, ali može biti pokretač velikih koraka ka pravednijem društvu.
Kampanju „Personalna asistencija – podrška koja donosi slobodu“ provode Udruženje „Romska djevojka – Romani ćej“ Prnjavor, Udruženje NEVEN Prnjavor, Udruženje “4+” Prnjavor, Omladinski centar Prnjavor i Organizacija slijepih Prnjavor. Ova kampanja je dio projekta PRAGG koji financira Vlada Švicarske, a provodi ga konzorcij koji čine HELVETAS i NIRAS, u partnerstvu sa lokalnim partnerima Centri civilnih incijativa (CCI) i Institut za razvoj mladih KULT.