Na pragu novih naučnih otkrića, gdje se fizika nalazi u oblikovanju naše budućnosti – Aleksandra Dragović Cockrell, koju mnogi poznaju kao @astro_aleks_ na Instagramu, odlučila je podijeliti svoje znanje i iskustva iz ove fascinantne oblasti. Aleksandra je završila magistarski studij astrofizike u Londonu, a na TikToku je prati skoro 300 hiljada pratitelja, sa kojima svakodnevno dijeli zanimljive činjenice o svemiru, fizici i nauci. U razgovoru s njom, saznali smo više o tome koji su najnoviji trendovi u fizici, kako se obrazovni sistem nosi s potrebama novih generacija naučnika i naučnica, te što je potrebno da bi se postigao uspjeh u istraživačkom radu.
Koji su trendovi fizike danas i kako oni oblikuju budućnost?
Svaka grana fizike ima svoje trendove, ali neke od trenutno popularnih grana su kvantno računanje, nanomaterijali i razvoj funkcionalnih materijala. Kvantni računari će revolucionisati naše sposobnosti rešavanja problema u raznim sektorima, jer će nam omogućiti neverovatnu brzinu računanja i obradu velikih baza podataka. Razvoj novih materijala je trenutno jako popularan. Kao i kvantni računari, ovi novi funkcionalni materijali imaju široku primenu. Moj muž trenutno radi na razvijanju potpuno novih materijala koji će se koristiti za izgradnju nove generacije nuklearnih reaktora i za odlaganje nuklearnog otpada – što je trenutno jedan od najbitnijih ekoloških problema koji treba da se reši. Prelaskom s fosilnih goriva na obnovljive izvore energije i nuklearnu energiju, direktno poboljšavamo zdravlje naše planete, koje je trenutno veoma ugroženo. Naučnici rade punom parom na razvijanju novih ideja, metoda i materijala kako bi što više smanjili naš karbonski otisak i rešili problem globalnog zagrevanja.
Kako se obrazovni sistem prilagođava potrebama budućeg tržišta rada?
Na ovo pitanje mi je jako teško odgovoriti. Obrazovni sistem na Balkanu, trenutno se nikako ne prilagođava potrebama budućih fizičara, niti budućih naučnika bilo kojih drugih naučnih grana. Naš obrazovni sistem je zaostao i zakržljao. Jedina nada za mlade naučnike u obrazovnom sistemu su pojedinci: nastavnici i profesori koji su odlučili da uzmu stvari u svoje ruke i koji su spremni da nam nadoknade sve ono što nam obrazovni sistem ne pruža. A takvih pojedinaca je malo.
Koje specifične vještine i znanja su najvažniji za uspjeh u budućim poslovima?
Najvažnija veština je rešavanje problema. Mogućnost jednog naučnika da sam razvije metodu koja će ga dovesti do cilja. Srž fizike je nekada činila matematika, u vreme Njutna ili Galileja. Sada je srž fizike matematika i programiranje. Programiranje je potrebno gotovo za sve u nauci: za obradu podataka, simulacije, rešavanje velikih proračuna itd. Programiranje i rešavanje problema su dve osnovne veštine koje su potrebne mladim naučnicima za uspešniju budućnost.
Koji su najveći izazovi sa kojima se suočavaju istraživači u fizici danas i kako ih tehnologija može prevazići?
Ima mnogih izazova sa kojima se naučnici suočavaju u ovom modernom dobu, i većine tih izazova, kao mlada naučnica, verovatno nisam ni svesna. Ono sa čim se najčešće susrećem je ogromna količina podataka koja treba da se obradi. Sa novim eksperimentima u nauci imamo sve veće količine podataka. Na primer, sistem radioteleskopa SKA (Square Kilometre Array), na kojem radi moja naučna grupa, trenutno proizvodi 160 terabajta podataka u sekundi. To je oko 5 milijardi terabajta podataka za godinu dana, koje treba sortirati, kalibrisati, obraditi itd. Za obradu ovolike količine podataka koristimo sisteme superkompjutera, a sa razvojem kvantnog računanja obrada podataka će moći da se vrši mnogo brže i efikasnije.
Danas, kada pogledaš iza sebe, koji ti je nadraži eksperiment koji si radila?
Najdraži eksperiment mi je kada sam prvi put napravila simulaciju sudara dve galaksije. Napravila sam program koji je simulirao sudar Malog i Velikog Magelanskog oblaka. To su dve patuljaste galaksije koje kruže oko našeg Mlečnog Puta kao sateliti (kao što Mesec kruži oko Zemlje). Zovemo ih satelitske galaksije. Magelanovi oblaci su nepravilnog oblika zato što su se u prošlosti sudarali međusobno, i prilazili našoj galaksiji previše blizu, tako da ih je jako gravitaciono polje naše galaksije rascepalo. Mene je zanimalo kako su se kretale zvezde i materija iz ove dve galaksije prilikom sudara, i to sam i simulirala. Ovo je bila moja prva simulacija ikada, imala sam 18 godina i bila sam polaznik škole astronomije u Višnjanu.
Koja je tvoja poruka za mlade koji žele da se bave fizikom?
Ako želite da se bavite fizikom, to verovatno znači da jako volite fiziku i da u svoje slobodno vreme istražujete veoma zanimljive probleme u fizici, kao što su crne rupe, kvantna fizika, teorija struna i slično. Ono što sam primetila kod mnogo svojih mladih pratilaca na društvenim mrežama jeste da znaju puno teorije o ovim „egzotičnim“ problemima u fizici, ali ne žele da uče fiziku u školi, i osnovne grane fizike, kao što su klasična mehanika i termodinamika, su im dosadne. Jako je lako upasti u ovu slatku zamku, gde mislite da znate šta je fizika i čime se fizičari bave. Kada sam upisala osnovne studije astronomije, bilo nas je preko 20 u prvoj godini. Četvrtu godinu je upisalo nas troje, a samo ja sam završila te studije. Samo ja, od cele generacije koja je počela sa preko 20 studenata. Zašto toliko ljudi upiše fiziku pa odustane? Zato što upisuju fiziku sa potpuno pogrešnom slikom o fizici. Kada krenu da studiraju, shvate da će naredne četiri godine da se bave teškom matematikom i granama fizike koje smatraju dosadnim. Najveći savet koji mogu dati budućim studentima fizike i fizičarima je da zaborave sve što misle da znaju o „naprednoj i kompleksnoj“ fizici i da počnu polako iz početka. Ne možemo da se posvetimo rešavanju kompleksnih problema univerzuma pre nego što naučimo fundamentalne zakone tog istog univerzuma.
Izvor rolify.com