Vodič za podnošenje predloga projekata

REKOM mreža pomirenja (RMP), bivša Koalicija za REKOM, okuplja organizacije civilnog društva, ugledne umetnike, pisce, istoričare i pravnike koji zastupaju stanovište da je poimenični popis svih žrtava ratova 1991-2001. godine na prostoru bivše Jugoslavije uslov pomirenja i garancija neponavljanja ratova i zločina. Podršku regionalnom popisu ratnih žrtava dalo je 580.000 građana post-jugoslovenskih zemalja, koji su 2011. godine potpisali peticiju za osnivanje REKOM-a. Do 2015. godine, lideri Srbije, Hrvatske, dva člana Predsedništva BiH, Crne Gore, Kosova i Makedonije (današnje Severne Makedonije) podržavali su civilnu inicijativu da države zajednički popišu sve ratne žrtve. Koalicija za REKOM je u decembru 2014. godine usvojila Nacrt Statuta REKOM-a, koji su prethodno pripremili izaslanici lidera pomenutih zemalja i eksperti Koalicije za REKOM kao dokument za pokretanje postupka za osnivanje REKOM-a. U februaru 2015. godine, na predsedničkim izborima u Hrvatskoj pobedila je Kolinda Grabar-Kitarović koja nije podržala učešće Hrvatske u regionalnom suočavanju s prošlošću. U skladu sa dogovorom sa liderima ostalih post-jugoslovenskih zemalja, Koalicija je pripremila Deklaraciju za osnivanje REKOM-a, s predlogom da je na samitu Berlinskog procesa u Londonu 2018. godine potpišu ministri spoljnih poslova Zapadnog Balkana, očekujući da će se Hrvatska, kao članica EU, naknadno priključiti. Međutim, odluku vlade o potpisivanju Deklaracije donela je samo Crna Gora, zbog čega je potpisivanje Deklaracije skinuto sa dnevnog reda samita Berlinskog procesa 2018. godine. U okviru priprema za samit Berlinskog procesa 2019. godine, počasni generalni direktor EK Pierre Mirel je u ime Direktorata EU za politiku susedstva i pregovore o proširenju posetio Sarajevo i na sastancima sa savetnicima članova Predsedništva BiH je informisan da bošnjački i hrvatski član Predsedništva smatraju da je osnivanje REKOM-a zastarela inicijativa, da su za BiH prioriteti regionalna stabilnost i sigurnost, i da Republika Srpska ne podržava pomirenje na temelju sudskih činjenica za koje se zalaže Koalicija za REKOM. Suočena sa prestankom političke podrške, Skupština Koalicije za REKOM je u decembru 2019. godine, na svom IX zasedanju, donela odluku o restrukturiranju Inicijative REKOM – preuzimanjem brige za izradu regionalnog popisa žrtava (130.000), povećanjem istraživačkih kapaciteta preko uključivanja društvenih fakulteta iz Hrvatske i BiH, i obezbeđivanjem odgovarajućih finansijskih sredstava. Delegati su doneli odluku o transformisanju Koalicije za REKOM u REKOM mrežu pomirenja (RMP) koja ima cilj da se popišu ratne žrtve ratova 90-tih, polazeći od činjenica o žrtvama ratnih zločina koje su utvrdili Haški tribunal i lokalni sudovi i činjenica koje je prikupila Koalicija za REKOM o ratnim žrtvama u Hrvatskoj i na Kosovu.

Prema podacima RMP-a, identitet najmanje 27,500 ratnih žrtava je već utvrđen: oko

7.000 žrtava ratnih zločina je utvrđen sudskim presudama, Fond za humanitarno pravo (FHP) i Fond za humanitarno pravo Kosovo (FHPK) su iz više izvora utvrdili identitet 13,500 civilnih i vojnih žrtava u vezi sa ratom na Kosovu, a Documenta i FHP identitet oko 7.000 civilnih i vojnih žrtava u ratu u Hrvatskoj. Značajan deo posla je obavljen, ali je preko potrebno da se što pre obavi popis svih žrtava i da podaci budu javno dostupni za proveru.

Za tako važan posao bitna je jača podrška inicijativama na lokalnom nivou koje promovišu perspektivu žrtava i pravde, regionalno pomirenje, poštovanje žrtava bez obzira na etničku pripadnost, čuvaju sećanja na stradale, podstiču mlade da uče, pamte i kritički misle o prošlosti. Otuda projekat malih grantova, koje su osmislile članice RMP koje učestvuju u istraživanju ljudskih gubitaka i mesta zatočenja – Fond za humanitarno pravo (Srbija), Fond za humanitarno pravo Kosovo (Kosovo), Udruženje za tranzicionu pravdu, pomirenje i sjećanje u BiH i Centar za demokratiju i tranzicionu pravdu (BiH), Centar za građansko obrazovanje (Crna Gora) i Institut za evropsku politiku (Severna Makedonija).

1.1.    Ciljevi

Opšti cilj je razvoj mreže civilnog društva za pomirenje na prostoru bivše Jugoslavije, uspostavljene „odozdo-nagore“ koja stavlja žrtve u prvi plan.

Specifični ciljevi su jačanje pozicije i glasa mladih, žena, žrtava i organizacija civilnog društva na lokalnom nivou u odnosu na regionalno pomirenja i trans-regionalna razmena znanja i dobre prakse.

Pošaljite predlog inicijative koja doprinosi širenju znanja o sudskim činjenicama i jačanju glasa žrtava, prihvatanju i otkrivanju činjenica o ratnim događajima i zločinima u lokalnoj zajednici, sećanju na žrtve i regionalnom pomirenju.

Predlog inicijative (projekta) ne treba slati u finalnoj formi jer su predviđene radionice na kojima će odabrane organizacije razvijati svoje ideje. Radionice će voditi eksperti za tranzicionu pravdu i razvoj projekata, s kojima ćete formulisati projekat, akcioni plan i budžet. Projekte odobrava Tim za selekciju projekata koji čine predstavnici organizacija koje učestvuju u realizaciji projekta REKOM mreža pomirenja.

1.2.    Finansijski okvir

Ukupan iznos sredstava za sprovođenje do 25 projekata je 125.000 EUR. Minimalni iznos traženih sredstava je 2.000 EUR po projektu.

Maksimalni iznos traženih sredstava je 7.000 EUR po projektu.

Deset projekata biće finansijski podržano sredstvima u iznosu do 7.000 EUR, a 15 u iznosu od 2.000 do 5.000 EUR.

Tačan iznos finansijske podrške svakom odobrenom projektu biće utvrđen nakon što Tim za selekciju projekata odobri akcione planove za realizaciju odabranih projekata.

Vodič se nalazi u Prilogu

Ostavite komentar

unesite broj *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.