Foto: pixabay.com
U Srbiji je u toku masovno uginuće pčela, do sada je stradalo više od 50 odsto društava, a uzrok je, verovatno, prošlogodišnja suša i nedostatak polena zbog čega su loše hranjene tokom perioda odgajanja “zimskih” pčela, rekao je danas predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović.
On je za Betu rekao da se prikupljaju podaci o uginućima u celoj Srbiji, ali da se za sada zna da je u nekim opštinama uginulo i 90 odsto pčelinjih društava, a jedno čini od 20.000 do 50.000 pčela i nekoliko hiljada trutova.
“Jednom pčelaru je, na primer od 365 košnica ostalo samo nekoliko sa živim pčelama, dok je u Apatinu uginuće manje, oko 15 odsto”, rekao je Živadinović.
Dodao je da se pretpostavlja da je osnovni uzrok uginuća nedostatak polena jer su manja u dolinama reka gde je bilo vlage i cvetovi su, ipak, dali izvesne količine polena.
U uslovima izuzetno visokih temperatura i manjka vlage pčele su, prema njegovim rečima bile slabo ishranjene, zbog čega im opada imunitet i tada lakše podležu virusnim bolestima.
Postoji, kako je istakao preko 20 vrsta virusa, a u svakoj košnici ih ima bar dve–tri vrste.
Još jedan argument da je, kako je ocenio, uzrok smrti slaba ishranjenost je to što su neki pčelari potpuno suzbili varou, kao parazita, koji je takođe veoma smrtonosan, a uz to i prenosi viruse, ali su i u tim košnicama pčele takođe stradale.
Naveo je da ima i obrnutih slučajeva što potvrđuje da je loša ishrana opšti faktor, a da virusi ili varoa samo budu Damoklov mač koji “odnese” pčelinje društvo.
Slična situacija je, kako je naveo i u Mađarskoj, a u SAD je do sada stradalo 62 odsto društava.
“U Americi problem uginuća pčela traje još od 2006. godine, i od tada svake godine ugine najmanje 30 odsto društava, pa je uloženo više desetina miliona dolara u ispitivanja, ali uzrok nije otkriven.
Živadinović je objasnio da letnje pčele žive svega nekoliko nedelja, a u avgustu i septembru kada se odgajaju “zimske” pčele koje žive nekoliko meseci trebalo ih je seliti na područja gde ima više polena ili ih dohraniti zamenama polena, čime bi stekle i veći imunitet prema bolestima.
Zbog uginuća pčela štetu će, kako je rekao, imati i poljoprivreda jer će se smanjiti oprašivanje pod uslovom da pčelari u Srbiji ne obnove društva, a prema dosadašnjim najavama to neće ni učiniti jer se proizvodnja meda ne isplati zbog uvoza falsifikovanog meda čija je cena od dva do pet puta niža od proizvođačke cene meda u Srbiji.
Procena je, prema njegovim rečima, da proizvodnja jedne trećine hrane na planeti zavisi od oprašivanja pčela.
beta.rs