Zamislite da se nalazite u sred Pariza i želite da dođete do Monmartra. Francuski ne znate, a Francuz na kog ste naišli ne shvata šta ga pitate. Ali, ukoliko mu se obratite sa pitanjem „Kiel atingi Montmartre?“, velika je verovatnoća da će razumeti. Jezik koji vam može pomoći da se lakše snađete u svetu jeste, esperanto. Šta je zapravo esperanto?
Esperanto je jezik mira, tolerancije i prijateljstva, a sa njim možete putovati gde god poželite! To je jezik koji je stvoren da bi olakšao komunikaciju među ljudima iz celog sveta. Predstavlja mešavinu romanskog i germanskog vokabulara i slovenske fonologije. Autor esperanta je Poljak, Ludvik Lazar Zamenhof. Ime jezika potiče od njegovog pseudonima „doktor Esperanto“, što znači „neko ko se nada“, jer se nadao da će postati pomoćni jezik, koji bi pomogao ljudima da se lakše sporazumeju.
Glavno pravilo za esperanto je – čitaj kako je napisano, a akcenat je uvek na pretposlednjem slogu. Koristi se latinično alfabetsko pismo, a pored standardnih latiničnih slova koriste se i slova sa kapicama – ĉ, ĝ, ĥ, ĵ, ŝ, ŭ, koja se čitaju kao naša : č, dž, h, ž, š, u. Gramatika je veoma laka, i izuzetno lepo i prefinjeno zvuči kada se izgovara. Sve imenice se završavaju na–O, nezavisno od roda. Samo imenice koje određuju polna bića mogu definisati pol, i to tako što se muški rod zavšava na –O, a ženski na –INO (npr: patro – otac; patrino – majka). Svi pridevi se završavaju na-A. Glagoli se završavaju na –I. Množina se dobija tako što se jednini doda slovo J na kraju. Dodatna olakšica za učenje je ta što od padeža postoji samo akuzativ.
Zašto esperanto? Uz pomoć esperanta možete da sklapate prijateljstva širom sveta, da posećujete razne skupove, koji pružaju nezaboravan doživljaj. Pored toga, uz druženje i putovanja, možete naučiti nešto novo o drugim kulturama.
poštanska markica koja predstavlja Vavilonsku kulu, a simblizuje period vavilonske civilizacije, kada su svi govorili jednim jezikom
Esperanto ima sopstvenu literaturu (preko 25.000 knjiga), radio stanicu, štampu, časopise, TV, internet. Postoji esperantska muzika i pozorište. Ima i svoju zastavu (koju možete videti na početku teksta), koja u gornjem levom uglu sadrži petokraku, simbol nade svih pet kontinenata. Pored zastave, postoji i himna „La espero“ („Nada“), koju je napisao sam Zamenhof.
Ono što je najprimamljivije kod esperanta, jesu razni kongresi širom sveta, i skoro svaka zemlja održava redovno svoj kongres. Možda niste znali da je i Jospi Broz Tito tečno govorio esperanto, kao i druge poznate ličnosti – Lav Nikolajevič Tolstoj, Dž..R.R. Tolkin, Albert Ajnštajn i mnogi drugi. Mnogi esperantisti, uz pomoć jezika, mogu putovati širom sveta, koristeći Pasporta Servo. To je usluga koju pruža TEJO (Svetska organizacija mladih esperatnista), a sastoji se u održavanju spiska eseprantskih domaćina i izdavanju godišnjeg adresara. Osobe koje se nalaze na spisku mogu besplatno ugostiti putnike koji govore esperanto.
Zastanite na trenutak i razmislite!
Shvatićete i sami da zapravo znate dosta reči na esperantu, a da toga niste ni bili svesni. Te reči su univerzalne, iz raznih jezika, koje se i inače koriste, npr: lemonado – limunada; amo – ljubav; pura – čist; butiko – radnja, purpura – ljubičasta itd. Ukoliko aktivno želite da učite, jezik možete savladati za godinu dana. Učite esperanto i uživajte u esperantskom svetu!