Sokolački planinari dobrovoljnom akcijom uredili portu manastira u Ozerkovićima

СОКОЛАЦ, 14. АПРИЛА Благословом његовог високог преосвештенства митрополита дабробосанског Хризостома, чланови соколачког Планинарског друштва „Гласинац“ у сарадњи са српском православном црквом, Црквеном општином Соколац, данас су завршили другу акцију уређења порте манастира Свете Тројице у Озерковићима и засадили 50 садница липе и јавора.

Ђакон Милош Јањић домаћин ове, али и акције која је организована прије 12 дана, захвалио се члановима Планинарског друштва „Гласинац“ што су одвојили своје вријеме и учинили све да порта храма у Озерковићима овог прољећа буде уређена на радост свештенства и вјерног народа.

„У акцији прије 12 дана група планинара „Гласинца“ засадили је 400 садница смрче и бора у пости овог манастира, а данас је у другој доборовољној акцији засађено око 50 садница липе и јавора, у нади да ће ове саднице у наредним годинама прерасти у дрворед који ће красити порту храма али и само село“, каже ђакон Јањић.

Он је нагласио да је саднице смрче и бора донирало Шумско газдинство „Романија“ Соколац, и на тај начин подржало идеју да храм у Озерковићима не буде препуштен ћудима природе и временским непогодама које су на овим романијским просторима веома честе.

Манастир Свете Тројице у Озерковићима је особен по томе што је саграђен на тромеђи, односно линији која у једној тачки спаја подручја општина Соколац, Рогатица и Пале и зато његово посвећење Светој Тројици носи много православне симболике у себи.

Овај храм окупља хаџије/поклонике гроба Господњег и светих мјеста у Јерусалиму/ из свих српских земаља задње недјеље у октобу, када се прославља чудотворна икона Богородице Јерусалимске.

Његова градња је почела 2002. године, освјештан је 2005. године, а 2012. године саграђен је и манастирски конак.

Већ двије године манастир је остао без монаштва, али то не значи да свештенство црквене општине Соколац и вјерни народ не брине о овом храму.

Ове акције Планинарског друштва и свештеника Црквене општине Соколац показале су да је манастир у Озерковићима и данас мјесто окупљања вјерника, добронамјерних и младих људи.

Већ данас Ђорђе Печеница, један од младих акцијаша у порти храма у Озерковићима, понесен чудном моћи светилишта у оронулом и тихом селу, рече, да он након завршене богословије свој свештенички живот види у овом храму.

Секретар Планинарског друштва „Гласинац“ Вера Мијатовић је имала ко зна по који пут разлог да се поноси младим члановима друштва и њиховим пријатељима који ће тек постати планинари.

Она је потсјетила да је у првом дијелу акције 15 планинара засадила око 400 садница смрче и бора у порти храма, а данас такође 15, већином младих чланова друштва, око 50 садница липе и јавора. Свака од ових добровољних акција завршила дружењем уз роштиљ у дивном природном окружењу.

„Овај начин доборовољног рада у коме се спаја угодно са корисним, може послужити као примјер свим другим организацијама и сличним друштвима у нашој локалној заједници“, оцијенила је Мијатовићева не кријући задовољство што су планинари на лијеп начин представили своје друштво „Гласинац“, општину Соколац и младе људе који свијет виде ван цјелодневног боравка у кафићу, за компјутером и уз „паметне“ телефоне.

Прије почетка акције планинари су се поклонили икони Свете Богородице у манастиру, посјетили гроб познатог романијског травара Јова Мијатовића, по коме је ово село било познато у свим крајевима бивше Југославије.

За младе чланове Планинарског друштва „Гласинац“ ово је била прва посјета селу Озерковићи,удаљеном од Сокоца 15 км, први пут су посјетили родно мјесто великог травара са Романије и необично мјесто његовог вјечног почивалишта, први пут су видјели рушевни сеоски дом и школу у којој је прије четири деценије било стотињак ђака и из које је изашло на десетине успјешних Романијаца у далеки свијет.

За соколачке планинаре уређење порте храма у Озерковићима било је још једно „искуство више“ у школи љубитеља и заштитиника природе, у коју позивају своје суграђане без обзира на године.

Учесници данашње акције су: ђакон Милош Јањић, Ђорђе Печеница, Радомир Рајић, Стефан Бајагић, Вера Мијатовић, Добрила Абазовић, Николина Чолаковић, Јована Мијатовић, Бојана Мијатовић, Добрила Крчо, Рада Зорановић, Кристина Живановић, Дејана Поњарац.

АУТОР Добрила Абазовић

ФОТО Вера Мијатовић и Добрила Абазовић

Ostavite komentar

unesite broj *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.