Islamska zajednica između posledica rata u BiH i jačanja ekstremizma

Početkom januara 2014. godine u borbama između Slobodne sirijske armije i ISIL kod Alepa poginuo je Mirza Ganić. Imao je devetnaest godina, bio je iz Novog Pazara. Bio je dobro dete, đak generacije u osnovnoj školi, imao sve petice u gimnaziji. Dva meseca pre završetka škole otišao je u Siriju da se bori na strani ISIL. Porodica nije znala da planira da ide u Siriju, odakle im se javio kada je stigao. Preko fejsbuka je iz Sirije slao svoje fotografije, izveštaje s ratišta, ali i preteće poruke pojedinim bošnjačkim političarima i NVO aktivistima, koje je optužio da su izdali islam. Nije Ganić bio prvi Sandžaklija koji se borio i poginuo u Siriji, ali je privukao pažnju baš zbog toga što je bio mladić “za primer”, a onda otišao da ratuje za ISIL. Pošto zvaničnih podataka nema, mediji spekulišu različitim ciframa o broju muslimana koji su iz Srbije, pretežno je reč o sandžačkim Bošnjacima, otišli da se bore u redovima ISIL, od nekoliko desetina do nekoliko stotina. Desetak ih je poginulo. Nakon što je Srbija usvojila zakon kojim je odlazak na strana ratišta postao krivično delo koje se kažnjava i zatvorom, broj Sandžaklija koji idu u ISIL je drastično pao. Možda ne toliko zbog zakona, koliko zbog pada popularnosti ISIL. Brojna su pitanja koja su, ovim povodom, postavljana i još uvek se postavljaju. Šta je motivisalo mlade Bošnjake da idu da se bore u Siriji? Da li u Sandžaku  jača ekstremizam i kakva je uloga Islamske zajednice?

*Uticaj rata u Bosni

Prema rezultatima popisa iz 2011. godine, islam je treća po brojnosti religija u Srbiji. Od 7,2 miliona građana Srbije, muslimana ima nešto više od 220 hiljada, oko tri odsto. Najbrojniji među muslimanima su Bošnjaci, kojih ima nešto više od 145 hiljada i žive većinom u Sandžaku. U šest sandžačkih opština koje pripadaju Srbiji živi 238.787 stanovnika, 76.590 (32 odsto) pravoslavnih hrišćana i 156.575 (65,6 odsto) muslimana. U nekadašnjoj Jugoslaviji postojala je jedinstvena Islamska zajednica čije su sedište (Rijaset) i verski poglavar (reis-ul-ulema) bili u Sarajevu. Tokom rata u BiH tamošnja Islamska zajednica nije mogla normalno da funkcioniše, pa su muslimani u delovima bivše Jugoslavije počeli da se samostalno organizuju. Muslimani u Sandžaku su osnovali Islamsku zajednicu, na čijem čelu je bio muftija Muamer Zukorlić. Tadašnja Miloševićeva vlast nije želela da prizna ovu versku organizaciju za koju je tvrdila da je politička i da ima separatističke pretenzije. Od 2007. godine u Srbiji postoje dve verske organizacije muslimana koje se međusobno ne priznaju. Islamska zajednica u Srbiji organizaciono je povezana sa Islamskom zajednicom u BiH i za svog verskog poglavara priznaje reis-ul-ulemu u Sarajevu. Na njenom čelu je glavni muftija Mevlud Dudić. Islamska zajednica Srbije ima svog poglavara reis-ul-ulemu Seada Nasufovića, sa Sarajevom želi saradnju, ali se zalaže za samostalnu versku zajednicu muslimana Srbije. Između dve islamske zajednice ne postoje teološke razlike, već se razlikuju po tome što jedna svoje sedište vidi u Sarajevu, a druga u Beogradu.

Vlasti u Srbiji do sada su očigledno iz političkih razloga protežirale Islamsku zajednicu Srbije, ali je premijer Aleksandar Vučić uspostavio dobre odnose i sa bivšim glavnim muftijom IZ u Srbiji Muamerom Zukorlićem, koji je napustio verski poziv i posvetio se politici. Poslanik je u Skupštini Srbije i podržava aktuelnu Vučićevu vladu. Rat u BiH (1992-1995) predstavljao je najozbiljniji ispit za, potencira se, tradicionalno dobre odnose pravoslavaca i muslimana u Srbiji. Mada zvanično Srbija nije učestvovala u ratu, tadašnje političko i vojno rukovodstvo na čelu sa pokojnim Slobodanom Miloševićem zdušno je pomagalo politiku i vojsku bosanskih Srba, pod vođstvom Radovana Karadžića i generala Ratka Mladića, a dobrovoljci iz Srbije učestvovali su u borbama. Kako je rat u BiH imao i versku komponentu, nije mogao da ne utiče na međuverske i međunacionalne odnose i u Srbiji, posebno njenim pograničnim delovima ka Bosni, u kojima su Bošnjaci-muslimani tada činili značajan procenat, negde i većinu stanovništva. Rat u Bosni najviše se odrazio na muslimane u Sandžaku, koji je pogranična regija između Srbije, Crne Gore i BiH. Najozbiljniji napadi na muslimane, njihovu imovinu i verske objekte zabeleženi su u Bukovici, mestu pored Pljevalja, u delu Sandžaka koji pripada Crnoj Gori i okolini Priboja, u Srbiji. Vlade Crne Gore i Srbije su poslednjih godina uložile milione evra u obnovu muslimanskih kuća u Bukovici i okolini Priboja, kao i različite projekte rekonstrukcije tih ratom uništenih područja. Niko, međutim, nije odgovarao za počinjene zločine.

Javnosti su najpoznatija dva slučaja otmice i ubistva Bošnjaka-muslimana, građana tadašnje SR Jugoslavije, to jest Srbije i Crne Gore, “Sjeverin” i “Štrpci”. U selu Mioča (opština Rudo u većinski srpskom delu BiH) 22. oktobra 1992. godine iz autobusa koji je prevozio putnike iz pribojskog sela Sjeverin u Priboj oteto je 17 Bošnjaka. Odvedeni su u Višegrad (BiH), mučeni i ubijeni. Iz voza Beograd-Bar u selu Štrpci, takođe delu BiH koji su kontrolisale srpske snage, februara 1993. godine oteto je 20 putnika, 19 Bošnjaka i jedan Hrvat koji se usprotivio odvođenju ljudi. Oteti su odvedeni u nepoznatom pravcu i likvidirani. Zanimljivo je da tokom rata u susednoj BiH i pored zločina počinjenih i nad sandžačkim Bošnjacima u Sandžaku nisu zabeleženi slučajevi verskog ekstremizma ni međuverskih i međunacionalnih incidenata. Da Srbi i Bošnjaci u Sandžaku gaje međusobno poštovanje pokazalo se i 17 marta 2004 godine, kada su, nakon davljenja dvoje albanske dece u reci Ibar, za šta su, kasnije se pokazalo, bez dokaza optuženi Srbi iz susednog sela, Albanci napali Srbe na Kosovu, uništili desetine crkava i manastira. Iste večeri su u osvetničkoj akciji Srbi zapalili džamije u Beogradu i Nišu, zabeležen je niz napada na Albance i muslimane i njihovu imovinu.

U Sandžaku je bilo mirno, a tamošnja Islamska zajednica, uz osudu verski motivisanih napada na Kosovu i centralnoj Srbiji, apelovala je na svoje vernike da ne podležu histeriji i ne sprovode osvetu. Tadašnji muftija Zukorlić je svojim pristalicama naredio da posebnu pažnju obrate i čuvaju pravoslavne objekte u okolini Novog Pazara, manastire Đurđeve stupove i Sopoćani, kao i Petrovu crkvu.

*Stavovi muslimanskih verskih lidera

Sandžački Bošnjaci prihvatili su islam tokom viševekovne vladavine Osmanlija. Kao evropski narod slovenskog porekla koji vekovima živi sa pripadnicima drugih vera, Bošnjaci spadaju u liberalnije muslimanske narode sunitske orijentacije. Mnoge je zato iznenadila pojava nešto radikalnijih shvatanja islama koja je u Sandžaku, primetna poslednjih 10-15 godina kroz delovanje vehabija i selefija. Zabeleženo je više incidenata u kojima su pripadnici vehabijskog pokreta u pojedinim džamijama pokušavali da nametnu svoj način molitve, prekidali muzičke koncerte, delili letke kojim su objašnjavali šta je u skladu sa islamoom, a šta protiv. Najozbiljniji incident bio je 2007. kada je uhapšena grupa vehabija koje je policija optužila da su u blizini sela Žabren, između Sjenice i Novog Pazara, organizovali kamp za obuku. Dve grupe vehabija su osuđene za terorizam.

Poslednjih godina u Novom Pazaru i Sandžaku nisu zabeleženi incidenti ove vrste, a čini se da vehabije i selefije nisu toliko vidljivi na ulicama. U Novom Pazaru se poslednjih godina može primetiti da sve više, posebno mladih žena i devojaka, prihvata muslimanski način odevanja nošenjem hidžaba (marama). Čini se da je to u skladu sa opštim trendovima na tlu bivše Jugoslavije, posebno nakon ratova devedesetih i raspada bivše države. Mladi Srbi, Hrvati, Bošnjaci, Albanci… okreću se sve više svojoj naciji i veri. Kod muslimana to “okretanje” ili “vraćanje” islamu ima, čini se, domaće i međunarodne uzroke. Nakon rata u Bosni, a kao odgovor na brojne zločine, kod Bošnjaka su ojačali nacionalna i verska svest i ponos. Ratovi u muslimanskim zemljama, kao i u Evropi sve prisutnija islamofobija, takođe su uticali da se mladi Bošnjaci više okreću svojoj religiji i distanciraju od zapadnih vrednosti.

Islamski verski lideri, bez obzira iz koje verske zajednice potiču, po pravilu su redovno osuđivali ratne zločine, ekstremističke pojave, naročito terorističke akte koje su pojednci činili navodno u ime islama, isticali neophodnost međusobnog uvažavanja i koegzistencije različitih religija i zalagali se da ovdašnji muslimani nastave da poštuju tradicionalnu verziju islama koja na ovim prostorima postoji vekovima. Bivši muftija Muamer Zukorlić, kog su neki optuživali da je omogućio jačanje ekstremnog vehabizma u Sandžaku, dok je na suđenju grupi vehabija navedeno da je on, kao “agent CIA”, bio meta planiranog terorističkog napada, postao je jedan od lidera Bošnjačke demokratske zajednice Sandžaka i poslanik u Skupštini Srbije.

Zukorlića je ranije većina srpskih medija optuživala za ekstremizam i separatizam, ali je sad postao politički partner zvaničnog Beograda. Propagira politiku pomirenja između Srba i Bošnjaka, muslimana i hrišćana, ali bez zaboravljanja zločina. “Ne možete ostaviti tako krupne stvari iza sebe, ne možete ne prebrojavati žrtve. Zločini su nešto što se mora osuditi, procesuirati, prepustiti pravosudnim i drugim institucijama da se time bave, ali treba uspostaviti principe. Samo na osnovu principa se proces može odvijati pozitivno dalje. Ne nipošto negiranjem, ne odlaganjem, guranjem pod tepih. Veoma je važno da se okupimo i kažemo da hoćemo razgovor, dijalog, da hoćemo da to prevaziđemo. Ne da odložimo, zaboravimo, minimiziramo”, poručuje Zukorlić. Govoreći o problemu radikalizma, Zukorlić ističe da se “vatra vatrom ne gasi” i da je potrebno stvaranje ambijenta u kojem su ekstremne ponude neinteresantne, u čemu je posebno važno poboljšanje ekonomske i socijalne situacije u Sandžaku.

“Želimo Sandžak u svojoj kulturnoj, ekonomskoj, saobraćajnoj snazi, kao nukleus budućeg zajedništva u Srbiji, Crnoj Gori, BiH, Kosovu i svim drugim. Sandžak je mjesto susreta dobra, čvorište autoputeva iz Begrada prema moru i Sarajeva prema Novom Pazaru… Takvog Sandžaka i Bošnjaka ne trebaju se plašiti ni Srbija ni Crna Gora. Pokazali smo da ne otimamo i ne napadamo. S takvom investicijom želimo državu Srbiju gdje su svi jednaki i međusobno se poštuju. Takvu državu spremni smo zajedno graditi i podizati”, poručivao je Zukorlić na svojim predizbornim skupovima. I Islamska zajednica Srbije, koju predvodi reis-ul-ulema Sead Nasufović, redovno osuđuje ekstremističke pojave i zločine i zalaže se za tolerantan, multietnički i multiverski život.

Iako je nominalno Nasufović na čelu, ova verska zajednica se dovodi u vezu sa porodicom Jusufspahić, koja decenijama kontroliše muslimansku zajednicu muslimana Beograda. Mnogi muslimani, posebno u Sandžaku, Jusufspahićima zameraju da su bili previše bliski sa političarima koji su muslimanima ovih prostora naneli zlo, Slobodanom Miloševićem i Vojislavom Šešeljem. Jusufspahići i IZS po pravilu imaju dobre odnose sa vlastima, ističu svoju vezanost za Srbiju i protivljenje ekstremizmu. “Kuda mi hodimo i kud’ mi vodimo ekstremizma nema”, poručio je Muhamed Jusufspahić, bivši muftija srbijanski IZS još 2007. godine. “Muslimani Srbije, svi mi kojima je Gospod Bog preči od svega stvorenoga, osuđujemo nasilje, svako ubijanje i svaku smutnju koja ka ubijanju vodi”, poručio je svojevremeno Jusufspahić komentarišući terorističke napade u nizu evropskih zemalja.

O autorici članka:

Safeta Biševac je novinarka dnevnog lista Danas iz Beograda i kourednica dodatka Sandžak Danas ovog dnevnika. U dugogodišnjoj novinarskoj karijeri bavila se uglavnom unutrašnjom politikom, ali i regionalnim temama, humanitarnim pitanjima, kao i ljudskim pravima.

Članak je objavljen u Časopisu Balkan.Perspectives: 

Časopis Balkan.Perspectives nudi platformu za regionalne i lokalne autore koji su posvećeni inkluzivnim načinima promišljanja na temu suočavanje sa prošlošću. Putem časopisa želimo čitaocima ponuditi različite prespektive i učinimo temu suočavanja sa prošlošću pristupačnijom u društvima zapadnog Balkana.

Sedmo izdanje časopisa Balkan.Perspectives istražuje vezu između religije i procesa suočavanja sa prošlošću na Zapadnom Balkanu.

Časopis a našem i engleskom jeziku možete pročitati na linkovima:

Link za izdanje na b / h / s  jezicima: BalkanPerspectives_BCs

Link za izdanje na englekskom jeziku: BalkanPerspectives Eng

forumZFD u Bosni i Hercegovini možete pratiti i putem naše facebook stranice https://www.facebook.com/forumZFDBiH

Novosti iz oblasti suočavanja sa prošlošću možete pratiti i na regionalnoj web stranici http://www.dwp-balkan.org/bh/

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


unesite broj *